ЗИМОЊА: ДЈЕЦА ПРЕРАНО КОРИСТЕ ТЕЛЕФОНЕ, РОДИТЕЉИ ДА УВЕДУ КОНТРОЛУ

БАЊАЛУКА, 22. МАРТА /СРНА/ - Начелник Јединице за високотехнолошки криминалитет Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Оливије Зимоња оцијенио је за Срну да родитељи морају увести више контроле када је ријеч о коришћењу паметних телефона код дјеце, јер се излажу опасности на интернету, а отвара се и могућност за почињење других кривичних дјела над њима.

"Оно гдје ми видимо простор за рад је у раду са родитељима. Мислимо да родитељи прерано дјецу укључују у дигитални свијет. Видимо да дјеца већ у том раном узрасту чак и прије него крену у школу имају паметне телефоне, апликације за комуникације и друштвене мреже", указао је Зимоња у подкасту СРНЕ. Он каже да дјеца користе мобилне уређаје без претходне адекватне припреме, што може представљати велики проблем. "Родитељи некада из добре намјере то чине, али без упозорења о ономе шта лоше може да се деси. Често се игноришу и политике о коришћењу бројних уређаја и апликација", навео је Зимоња. Он је рекао да родитељи вјерују у физичку заштиту дјеце, док игноришу опасности које вребају на интернету, истакавши да они морају знати на који начин дјеца користе паметне уређаје и шта претражују на интернету. "Уређај у том случају треба да успостави позив, а не да буде моћан рачунар који може да снима и да се могу инсталирати бројне апликације", рекао је Зимоња. Он каже да је велики проблем што родитељи допуштају дјеци да користе паметне уређаје и да их носе у школу те додаје да, ако постоји потреба родитеља за комуникацијом са дјецом, да им се да на коришћење телефон, а не паметни уређај који има безброј опција и могућности. "Одвлаче им пажњу али се излажу и опасности. Дијете може бити и жртва неког другог кривичног дјела. Нема разлога да дјеца имају телефон у школи", навео је Зимоња. ЧЕСТИ СЛУЧАЈЕВИ ФИНАНСИЈСКИХ ПРЕВАРА НА ИНТЕРНЕТУ, СТЕПЕН ЗАШТИТЕ ЗАВИСИ ОД КОРИСНИКА Зимоња је рекао да степен заштите на интернету зависи искључиво од корисника који интернет простор треба да посјећују савјесно и са великом одговнорношћу. "Човјек је најслабија карика информационог система. То говорим због недостатка безбједносне културе када се користи интернет. То се односи и на професионалне и приватне сврхе. Често примјећујемо да грађани не обраћају пажњу какав садржај примају путем апликација за комуникацију", рекао је Зимоња у подкасту СРНЕ. Он истиче да се приликом небезбједне комуникације корисници интернета наводе да путем лажног линка пошаљу своје податке, те се тако излажу опасности од злоупотребе. "Млади су присутни највише на интернету, али су рањиве све друштвене категорије. Условно речено, старије особе изложеније су нападима. То се дешава приликом онлајн куповине, јер уносе бројеве картица, а да претходно не провјере да ли је линк безбједан", напоменуо је Зимоња. Он је указао да су различите преваре у интернет простору, а односе се често на финансијске преваре и крађу личних података. "Заступљене су и љубавне преваре, гдје се жртве увјеравају да ће добити нека новчана средства. Различите су врсте превара, али свакако су млади ти који су веома изложени јер највише бораве на интернету и поводљиви су када је ријеч о игрању видео-игара и страницама за упознавање", навео је Зимоња. Он каже да Јединица за високотехнолошки криминалитет МУП-а Републике Српске поступа по службеној дужности, али да често реагују и по пријави преварених грађана. "У неким случајевима сами уочимо профиле на друштвеним мрежама гдје се нуде садржаји који објављују информације о намјештеним спортским мечевима и промовишу то са фотографијама новца и луксузним путовањима. Међутим, значајно је и праћење финансијских трансакција. Такве информације добијамо из институција које указују да је прометована неуобичајено велика количина новца", истакао је Зимоња у подкасту СРНЕ.