ИЗ КРИЗЕ ИЗАЋИ ЛЕГАЛНИМ ПРАВНИМ СРЕДСТВИМА И ВРАЋАЊЕМ СУШТИНИ ДЕЈТОНА

БАЊАЛУКА, 22. МАРТА /СРНА/ - Професор на Правном факултету Универзитета у Београду Владан Петров рекао је Срни да БиХ може изаћи из кризе путем легалних и легитимних правних политичких средстава, као и да је потребно вратити се духу и суштини Дејтонског мировног споразума, односно договору о будућности између релевантних фактора.

"Важно је да покушамо да свим расположивим правним средствима апелујемо на надлежне међународне институције да се пре свега сви чиниоци врате у оквире макар онога што је дух Дејтона", навео је Петров. Он је истакао да је било потребно 15 од 30 година да се неки процеси протумаче, као и да је Дејтонски споразум био акт који је требао да омогући мир, али и политичку стабилизацију и демократизацију. "Нажалост, до тог неког озбиљнијег сједињавања свих тих састојака из којих се састоји државна заједница БиХ до данас није дошло због тога што су ти међународни политички старатељи можда превише често интервенисали", оцијенио је Петров. Када су спољне интервенције превише честе онда се, како је рекао, не даје довољно основа да се развије унутрашњи политички фактор. Према његовим ријечима, високи представник има правно утемељење које је такво да је предвиђен као неко ко треба да помаже у успостављању имплементације мировног процеса у првих неколико година живота БиХ. "Он није имао ни фиксна, односно тачно утврђена правна овлашћења ни по самом Анексу 10. Такође, његов мандат није био фиксан, његова одговорност није била у неком поступку предвиђена", навео је Петров. Он је подсјетио да Кристијан Шмит није легално ни легитимно изабран, као и да се ова ситуација у БиХ мора рјешавати путем права које је изузетно важно. "Не треба ни у ком случају одустати од права, јер одустајање од права значи одустајање од дејтонског устава, што није у правом интересу сва три конститутивна народа на простору БиХ", сматра Петров. Он је указао да је неопходна широка и транспарентна јавна расправа о Нацрту новог устава Републике Српске. Петров је закључио да приоритети у БиХ морају бити вриједности као што су мир и безбједност, али и постизање већег степена стабилности.