СРПСКА ДЈЕЦА МОРАЈУ УЧИТИ ИСТИНУ, А СРПСКЕ ЗЕМЉЕ ВОДИТИ РЕАЛПОЛИТИКУ

БЕОГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ - Историчар Милош Ковић изјавио је да је агресија НАТО-а прво на Републику Српску Крајину и Републику Српску, а потом на СР Југославију била вододјелница у новијој историји српског народа, поручивши да српска дјеца из школских уџбеника историје морају учити истину, а да на дипломатском пољу српске земље морају водити реалполитику.

"Обележавајмо годишњице агресије НАТО-а на српски народ, која није почела 1999. године, него нападом на Републику Српску Крајину, али не затварајмо данас ниједна врата", нагласио је Ковић. Он је поручио да не треба правити компромисе са историјом. "Децу морамо да учимо истини, али у тренуцима као што је овај данашњи, када је реч о дипломатији и практичној трезвеној реалполитици, не затварајмо ни једна врата", додао је Ковић. Он је нагласио да су Срби на великим раскрсницама новије историје, нарочито у два свјетска рата, имали на својој страни дио западног свијета, а против себе Њемачку и земље из њемачке сфере утицаја. "Сада се ситуација значајно променила јер су се за време бомбардовање Крајине, Републике Српске и Србије и Црне Горе Срби суочили са Западом као непријатељским монолитом. То је чињеница коју вреди схватити и разумети", рекао је Ковић. Он сматра да је потребно "пресабирање српског народа и одређивање његове културне и политичке оријентације у будућности". Ковић је рекао да су Срби народ који припада Европи, али да та Европа нису само Велика Британија или Њемачка и Француска. "САД нису Европа, али Русија јесте Европа. Потребно је да размислимо о будућој оријентацији и односу према политичком Западу. Најважнији је губитак илузија. Срби више немају право на наивност", указао је Ковић. Он је нагласио да су Срби у односу са политичким Западом, посебно у Отаџбинском рату деведесетих, више пута били варани и преварени баш онако како је варана и преварена и Русија у преговорима о уједињењу Њемачке, а касније о проширењу НАТО-а на исток, што је сада и довело до велике свјетске кризе. "Више немамо право на наивност у додиру са политичким Западом. У овом тренутку видимо да се политички Запад поделио и у томе видим одређену шансу за српску политику", нагласио је Ковић. Када је ријеч о спољној политици администрације америчког предсједника Доналда Трампа, он је навео да је умјерени песимиста, али да "вреди покушати и вреди радити". "У кризама као што је ова криза која сада погађа Републику Српску ми видимо колико је трезвена, рационална и одлучна спољна политика важна, спољна политика и Бањалуке и Београда", закључио је Ковић. Током 78 дана НАТО бомбардовања СР Југославије убијено је 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља претрпјела је страшна разарања. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. СРЈ је нападнута послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин у Рачку у јануару 1999. године, који је искориштен да се исконструишу наводи о "масакрима албанских цивила" и пружи легитимитет "хуманитарној" интервенцији. Одлуку о нападу на СРЈ саопштио је 23. марта увече Солана, а сљедећег дана, 24. марта у 19.45 часова 19 земаља НАТО-а започело је ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом по цијелој територији Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља НАТО-а бомбардовало је СР Југославију са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији подржане стратешким бомбардерима који су полијетали из база у западној Европи, а касније и из САД. Осим војних циљева, НАТО је гађао и цивилне, а за то је, између осталог, користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.