ПРОШЛЕ 84 ГОДИНЕ ОД ВОЈНОГ ПУЧА И ДЕМОНСТРАЦИЈА

БЕОГРАД, 27. МАРТА /СРНА/ - Навршиле су се 84 година од војног пуча и великих демонстрација у Београду и другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противника нацистичке Њемачке.

Пучем, који је извршен у један час послије поноћи 27. марта 1941. године поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту који су чиниле Њемачка, Италија и Јапан, а потписали су га у име југословенске Владе премијер Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић. Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је послије оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, као и да се не може добити никаква помоћ од савезника. Тиме је уклоњено намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малољетни краљ Петар Други проглашен је пунољетним. Чим је информација о пучу, чија је централна фигура био генерал Душан Симовић, доспјела у народ, избиле су масовне уличне демонстрације као знак подршке грађана пучу, праћене паролама које су остале упамћене у историји: "Боље рат него пакт!" и "Боље гроб него роб!". Историјски није потпуно расвијетљено, али је општеприхваћено увјерење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, прије свега Лондона, али и Москве. Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква, са одобравањем су примиле вијест о државном удару. Касније, 6. априла, услиједило је брутално бомбардовање Београда и масовни напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Југославију. Земља је раскомадана и формиране су такозвана Независна Држава Хрватска, "велика Албанија" и "велика Бугарска". Судови у Србији рехабилитовали су неке од учесника догађаја 25. и 27. марта 1941. године, попут Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, те кнеза Павла Карађорђевића.