ПРОШЛО 26 ГОДИНА ОД ОБАРАЊА АМЕРИЧКОГ "НЕВИДЉИВОГ" АВИОНА КОД БУЂАНОВАЦА

БЕОГРАД, 27. МАРТА /СРНА/ - Војска Савезне Републике Југославије је на данашњи дан прије 26 година током НАТО агресије оборила амерички ловац стелт бомбардер "Ф-117А", који је био "невидљив" за радаре и понос америчке авијације.

То је био први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији. Стелт авион је четвртог дана НАТО агресије у атару села Буђановци надомак Руме оборио Трећи дивизион 250. бригаде противваздушне одбране, што је било прво обарање непријатељске летјелице током НАТО бомбардовања 1999. године. Погођен је са српских положаја са двије руске ракете "нева" изнад Шимановаца, код Београда, а пао је тридесетак километара даље. Касније је и настала шала "извините, нисмо знали да је био невидљив". Јединицом која га је оборила око 20.40 часова командовао је пуковник Золтан Дани, док је амерички пилот потпуковник Дејл Зелко, који се катапултирао, спасен шест часова касније када су га евакуисале америчке снаге. У Ратном дневнику је замјеник команданта Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране, потпуковник Ђорђе Аничић описао је шта се дешавало на положају са којег је потпуковник Золтан Дани гађао "невидљивог", који је био примијећен на радару на даљини од 23 километра. Дани је са члановима његове дивизије израчунао да би америчком пројектилу било потребно 25 секунди да их погоди због чега је одлучио да цијелу акцију треба спровести за највише 20 секунди, што су и успјели. Ова прича инспирисала је Жељка Мирковића, српског аутора документарних филмова, да сними филм "21. секунд" са Золтаном Данијем у главној улози, а премијеру је имао 2009. године. Након пада авиона и катапултирања америчког пилота пуковника Дејла Зелка америчка спасилачка мисија кренула је у акцију у једном хеликоптеру "МХ-60" и два "МХ-53", а у пратњи се налазило шест авиона "Т-10". Представник за штампу Пентагона Кен Бејкон је 28. марта 1999. године потврдио да је авион америчког ратног ваздухопловства пао 40 километара западно од Београда, а узрок пада није наведен јер, према саопштењу, званичници Пентагона још нису знали да ли је авион оборен или је квар довео до губитка летјелице. Америчке власти су у неколико наврата захтијевале од југословенских органа да се у САД врате сви дијелови и остаци ловца бомбардера "Ф-117А", али се највећи дио остатака обореног авиона, 75 одсто, налази у Музеју ваздухопловства надомак Београдског аеродрома "Никола Тесла". Један дио крила налази се у оквиру сталне поставке меморијалне собе, посвећене херојима 250. ракетне бригаде, у команди те јединице у Београду на Бањици. НАТО бомбардовање Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора, почело је 24. марта 1999. године и окончано је послије 78 дана Кумановским споразумом, након чега је усвојена и резолуција 1244 Савјета безбједности УН о Косову и Метохији. Интервенција је покренута без одобрења Савјета безбједности УН послије неуспјеха у преговорима Београда и косовских Албанаца у француском Рамбујеу и Паризу у фебруару и марту исте године, а повод је био наводни прогон Албанаца на Косову, како су тада саопштили из НАТО-а, док у Србији смартају да је повод био отцјепљење Косова и Метохије од Србије.