ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД "КРВАВОГ УСКРСА" НА ПЛИТВИЦАМА

БЕОГРАД, 31. МАРТА /СРНА/ - Данас су се навршиле 34 године од напада хрватских специјалаца на крајишке Србе на Плитвичким језерима, у којем је на српској страни погинуо припадник Територијалне одбране Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, а на хрватској полицајац Јосип Јовић /22/.

У сукобу на Плитвицама рањено је двадесетак хрватских "редарственика", док је заробљено 17 српских територијалаца, а тај догађај, познат као "крвави Ускрс", сматра се почетком рата у Хрватској. Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су том сукобу претходили догађаји који су му кумовали. Тако је Хрватска у фебруару 1991. године донијела одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФР Југославије, након чега је и Српска аутономна област Крајина донијела Резолуцију о раздруживању од Хрватске. Половином марта те године ЈНА је затражила од Предсједништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што није прошло усљед противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније. Крајишки Срби организовали су 25. марта "митинг истине" на Плитвицама са захтјевом да Национални парк "Плитвичка језера" остане у саставу САО Крајине. Два дана касније, на улазима у национални парк на јарболима постављене су српске и југословенске заставе, а сљедећег дана, 29. марта, "мартићевци" из Книна заузели су управне зграде Националног парка "Плитвичка језера", наводи "Веритас". У раним јутарњим часовима 31. марта 1991. године из Загреба је према Плитвицама са неколико аутобуса, комбија, приватних возила и једним транспортером кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради "увођења уставноправног поретка на подручју Националног парка". "Веритас" подсјећа да је у том моменту у плитвичким хотелима било око 400 туриста, међу којима и група хрватских специјалаца са оружјем у коферима. Хрватски специјалци су се помијешали са туристима с намјером да "препадом изнутра", у координацији са онима који су били напољу, савладају територијалце Крајине и "мартићевце". И Срби су очекивали напад хрватских специјалаца, па су их, на прилазима Плитвицама од Слуња, сачекали у засједи и са барикадама од порушених стабала. Пушкарање је започело ујутро између 6.00 и 7.00 часова, подсјећа "Веритас". Бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успјели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком. Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као тампон зона, наводи "Веритас". Погинуо је "редарственик" Јосип Јовић из Аржана код Макарске, а рањено је двадесетак хрватских специјалаца, док је у српским редовима страдао припадник Територијалне одбране Рајко Вукадиновић. Заробљено је 17 српских територијалаца, који су због погибије хрватског војника крвнички пребијани све до њихове размјене 13. августа исте године. Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву "домовинског рата" и сваке године, на врло високом нивоу, обиљежава годишњицу његове погибије, подсјећа "Веритас". Званични Загреб то чини, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи "Истина мора изаћи ван" записао да је обдукција показала да је Јовић погођен метком из такозване пумпарице, јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквих је било у хрватској полицији. Послије ове акције хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања усљед контроле од ЈНА, и расформирана. Контролу над Националним парком "Плитвичка језера" преузеле су власти Крајине и задржале је до августа 1995. године. Плитвички догађај се по многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека. Тог дана православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали "крвави Ускрс", наведено је у саопштењу "Веритаса".