БРОЈНЕ МЈЕРЕ ПОДРШКЕ МЛАДИМА У АГРОБИЗНИСУ

Само од почетка године отворено је питање доступног земљишта, грантова за заснивање агробизниса, повољних кредитних услова за младе и ближе позиционирање науке и иновација селу и произвођачима. Министарство почело мапирање запуштеног земљишта које ће бити додјељивано младим пољопривредницима у закуп. Програм "Мој бизнис на селу" нуди им грант до 10.000 КМ уз стручну подршку за заснивање бизниса. Вишечлане породице требају да добију веће подстицаје за пољопривредну производњу

Приредила: Дуња ПАШАЛИЋ БАЊАЛУКА, 31. МАРТА /СРНА/ - Вршилац дужности руководиоца Центром изврсности у пољопривреди Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Петар Николић сматра да је миграторни талас из града на село логичан правац кретања младих и најавио низ мјера подршке младима у агробизнису. Сматрајући генерацијску обнову у пољопривреди процесом од есенцијалне важности за опстанак села и прехрамбену безбједност земље, Николић је рекао у интервјуу Срни да су иницирали низ пројеката које су млади пољопривредници кандидовали ради рјешавања приоритетних проблема који ограничавају младе за улазак у агробизнис или развој постојећег пословања у аграрном сектору. "У свјетлу миграторног таласа из града на село, којег желимо да покренемо сматрајући га логичним правцем кретања младих, само од почетка године отворили смо питање доступног земљишта, грантова за заснивање агробизниса, повољних кредитних услова за младе и ближе позиционирање науке и иновација селу и произвођачима", рекао је Николић, који је и потпредсједник Мреже младих агропредузетника /ММА/. Он је истакао да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске започело комплексан процес мапирања запуштеног земљишта широм Српске које је у државној својини и које ће у наредном периоду бити додјељивано младим пољопривредним произвођачима у закуп, уз субвенцију за привођење намјени. "На овај начин задовољиће се потребе младих пољопривредника, али и нове производне површине ће бити стављене у функцију и као такве служити за производњу нове економске вриједности", рекао је Николић. Паралелно, додао је он, Јединица за координацију пољопривредних пројеката при Министарству је у сарадњи са регионалним пољопривредним кластерима и ММА покренула програм "Мој бизнис на селу" гдје се младима нуди грант до 10.000 КМ уз стручну и менторску подршку за заснивање бизниса на селу. "Мрежа је у сарадњи са Зират банком договорила посебне услове кредитирања младих произвођача који су тренутно најповољнији на тржишту. Такође, процесе генерацијске обнове у пољопривреди и демографске обнове села ставићемо и у научни контекст кроз Центар изврсности у пољопривреди који је основао Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци, а који је лоциран на селу и биће покретач пољопривредних иновација у регији", рекао је Николић. ИСКУСТВА ИЗ ЕУ Николић је рекао да је почетком прошле седмице боравио у Бриселу на скупу под називом "ЕУ лидерски програм младих фармера" и расправи у Европском парламенту о теми поновног јачања европског прехрамбеног суверенитета. "Са још око 20 организација које окупљају младе у пољопривреди из цијеле Европе, ми као представници Републике Српске били смо са учесницима из Енглеске једини изван ЕУ. У амбијенту гдје је просјечна старост пољопривредног произвођача око 60 година, а постотак млађих од 40 година износи око 11 одсто, јачање и мотивација младих произвођача се схвата веома озбиљно, али бројне европске земље безуспјешно се боре са овим проблемом", рекао је Николић. Он сматра да већина западноевропских земаља овим процесима приступа искључиво материјалистички, као и сами фармери свом послу, док код у Српској млади произвођачи према својој земљи развијају и духовну димензију, па своје кућиште, посао, усјеве и животиње – воле! "Захваљујући тој љубави многи су и опстали и превазишли бројне недаће, поремећаје тржишта и утицаје климатских промјена", напоменуо је Николић. "СЕЛО СРПСКЕ - МОЈЕ МЈЕСТО ЗА ЖИВОТ" Николић је истакао да ће положај малих породичних пољопривредних газдинстава и младих произвођача у Републици Српској бити све бољи, а процеси њиховог економског јачања и испуњење визије "Село Републике Српске – моје мјесто за живот" препознати су као стратешки важни и уживају подршку предсједника Републике Српске, ресорног министра Саве Минића, као и свих других актера и доносиоца одлука на овом пољу, на чему је, каже, искрено захвалан. Према његовим ријечима, питањем положаја младих на селу данас се баве у јединственој координацији ММА, Министарство пољопривреде, Пољопривредни факултет и Центар за друштвенополитичка истраживања. "Током 2025. године план ММА је да ширимо чланство и развијемо ефикасан канал комуникације са што већим бројем младих произвођача, финализоваћемо посебан програм лојалности са компанијом `Голић трејд` за младе у пољопривреди који тренутно развијамо, а посебну пажњу посветићемо комплексности покретања агробизниса како бисмо осигурали да млади људи који желе да покрену властиту пољопривредну производњу добију почетна финансијска средста, знање и земљиште", нагласио је Николић. Он је рекао да ће се испред Центра изврности у пољопривреди бавити механизмима генерацијске обнове пољопривреде и демографске обнове села из научно-истраживачког угла, али и развојем нових технолошких достигнућа у пољопривреди и усавршавањем индивидуалних компетенција младих регионалних лидера у пољопривреди и на селу Републике Српске који ће у будућности бити покретачи економског и социјалног амбијента у својим селима. ВИШЕЧЛАНЕ ПОРОДИЦЕ ТРЕБАЈУ ДОБИТИ ВЕЋЕ ПОДСТИЦАЈЕ Николић је рекао да од самог почетка заговара да подршка породици и подршка развоју пољопривреде и села постану јединствен процес. "Сматрам да вишечлане породице требају да добију веће подстицаје за пољопривредну производњу, уз различите пореске и друге олакшице. Породични статус код младих људи треба да буде различито валоризован, јер допринос селу и држави неког самца од 35 година и неког ко у тим годинама има троје или четворо дјеце није исти", поручио је Николић. Истовремено, нагласио је он, демографском проблему села и младих, институције треба да узму конкретније системско учешће. "Тамо гдје живе младе породице са дјецом, можемо рећи да Република Српска постоји, а на сва друга села и подручја само полажемо формално право", закључио је Николић.