БОЛИ НЕПРАВДА ПРЕМА СРПСКИМ ЖРТВАМА ПРОНАЂЕНИМ У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ

МРКОЊИЋ ГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ - Србе највише боли неправда што за злочине почињене прије три деценије над српским војницима и цивилима у Мркоњић Граду, чији су посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у овом граду, још нико није одговарао, поручено је данас са обиљежавања 29 година од отварања гробнице.

Из масовне гробнице у Мркоњић Граду ексхумирани су посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је новинарима да процеси трају годинама, а институције које би требало да се баве злочинима не раде свој посао. "Долазећи овдје слушамо приче чланова породица о томе како су се осјећали када су проналазили своје најближе у масовној гробници. То оставља ожиљке и трауме", нагласила је Граорчева. Према њеним ријечима, свима је познато да је за злочине почињене у Мркоњић Граду одговорна јединица из Хрватске, те да је ово типичан примјер агресије Хрватске на БиХ. Предсједник општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Мркоњић Град Здравко Караћ у масовној гробници је пронашао тијело свог брата и пунице. Он је рекао да обиљежавањем овог догађаја из године у годину чувају сјећање на све страдале, те изразио наду да ће за овај злочин некад неко и одговарати. Марко Лугоња из Купреса рекао је да је у гробници пронашао тијела оца Бранка и рођака Велибора Васића. Он је додао да су у гробници пронађена и тијела његових школских другова, као и комшија из његовог села. Према његовим ријечима, највише га боли чињеница да за злочине у Мркоњић Граду нико није одговарао, а полако губи наду да ће за масовну гробницу неко одговарати и бити процесуиран. Парастос жртвама је служен на православном гробљу у Капели Светог апостола Марка, а потом су код спомен-обиљежја цвијеће положили представници републичке и општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, породице страдалих и представници општинске власти. Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАTО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила. Са вјековних огњишта протјерале су 120.000 Срба, опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле. Међу 2.014 убијених, 753 били су цивили, од којих је 14 дјеце и 240 жена. Хрватске и муслиманске снаге заузеле су тада Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупу на Уни и за собом оставиле пустош и масовне гробнице. Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница са 181 тијелом звјерски убијених Срба. Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела. Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године. Обиљежавање 29 година од отварања масовне гробнице организовала је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и општина Мркоњић Град.