У МОНТИРАНОМ ПРОЦЕСУ ПРОТИВ ДОДИКА ПАЛИ МЕЂУНАРОДНО И ДОМАЋЕ ПРАВО

Након 30 година од потписивања Дејтонског споразума, послије великог броја интервенција међународне заједнице /83 пренесене надлежности/, које су "измасакрирале Дејтон" и обесмислиле постојање Парламентарне скупштине БиХ, БиХ није ни суверена ни независна земља

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ САРАЈЕВО, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Амбасадор БиХ у Румунији Милорад Живковић изјавио је да неспоран узрок највеће послијератне политичке кризе у БиХ јесу одлуке Кристијана Шмита, а у политички обојеном и са правне тачке гледишта монтираном судском процесу против предсједника Републике Српске Милорада Додика пали су и домаће и међународно право, те огољене чињенице до саме сржи. "Аутистичан однос неуставних Суда и Тужилаштва БиХ према узроку који је довео до такве одлуке само је погоршао политичку ситуацију у БиХ", рекао је Живковић у интервјуу Срни. Међународни поредак, истакао је он, тренутно почива на сили, а БиХ је, како каже, анексирана од двије до три највеће европске земље. Према његовим ријечима, "извођачи радова" су Шмит и институције у БиХ које контролишу бошњачки политички лидери, јер "њихова жеља више није ни скривена, а односи се на располагање завидним рудним ресурсима који се претежно налазе на територији Републике Српске, којим желе овладати, присвојити и користити за своје потребе". БиХ НИЈЕ НИ НЕЗАВИСНА НИ СУВЕРЕНА ЗЕМЉА Живковић је оцијенио да, након 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, послије великог броја интервенција међународне заједнице /83 пренесене надлежности/, које су "измасакрирале Дејтон" и обесмислиле постојање Парламентарне скупштине БиХ, БиХ није ни суверена ни независна земља. Он сматра да су ОХР и диктаторско понашање лажног високог представника у супротности са конвенцијом УН о немијешању било које државе, а поготово појединца у унутрашња питања друге државе, а неспојиво је и са европским путем БиХ. "Много би заузело простора да набројим сва кршења међународног права, али бих поменуо, с обзиром на то да сам и сам био учесник у доношењу закона којим су основане нове институције у БиХ, да нису проблем институције, него људи који желе да те институције раде само у интересу једног народа, те да бране позицију такозваног високог представника, а не Устав БиХ /Анекс четири/ и међународно право", указао је Живковић. Он је потврдио да и његова дипломатска мисија у Румунији, због ситуације у БиХ, трпи одређене реперкусије. "Умјесто да радим са сарадницима на економској, културној, научној и другој сарадњи, прво морам да објашњавам политичку ситуацију и убјеђујем саговорнике да није на сцени никакав сценарио за нови сукоб у БиХ. Народима је доста сукоба јер желе да живе и раде у миру, при чему задужују своје политичке представнике да се договарају око ствари које носи свакодневни живот", истакао је амбасадор БиХ у Букурешту. Живковић је рекао да борба за очување изворног Дејтонског споразума траје од његовог потписивања, када је "нестао" оригинални примјерак, те се тренутно користи овјерена копија коју је, на његово инсистирање, бивша француска амбасадорка у БиХ донијела из Париза. СРАМНА УЛОГА КРЊЕГ УСТАВНОГ СУДА БиХ Многи покушаји, навео је Живковић, да се укаже на незаконито понашање Шмита и немогућност да се његовим одлукама врши промјена међународног документа /Устав БиХ/ наилазили су на немушт одговор крњег Уставног суда БиХ - да они не могу оцјењивати уставност закона које је наметнуо ОХР, што је правни нонсенс и за сваку осуду. "Ипак, најзначајнија борба се одвијала да се све ове надлежности и институције не уврсте у Устав БиХ, а након неколико покушаја, под невиђеним притиском међународне заједнице, није дошло до промјене Устава БиХ. Са правног становишта, такве институције, након што нису ни оправдале своје постојање, не постоје у Уставу БиХ и њихово егзистирање условљено је подршком међународног фактора, а не договора народа у БиХ", указао је Живковић. НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОСВЈЕТЛАЛА ОБРАЗ Говорећи о законима које је Народна скупштина Републике Српске недавно усвојила с циљем заштите аутономије Републике Српске, Живковић је рекао да је Народна скупштина једна од најважнијих институција која се истакла својим радом у овој борби. "Непојмљива је количина притисака којим је ова институција била изложена од свог постанка. Осим тих притисака, рада у најгорим политичким условима, данас, као и 1992. године, тема је поново Устав Републике Српске. Иако се ради само о Нацрту устава, те чињеници да је Устав измијењен са више од 120 амандмана и да је неопходно да се донесе нови устав Републике Српске, оркестрирано је кренуо напад на ову легалну активност", истакао је Живковић. Он сматра да неки нови Дејтонски споразум или такозвани Дејтон два није тренутно на столу као опција и подсјећа да се руководство Републике Српске залаже за враћање на изворни Дејтон. Према његовим ријечима, политички представници Републике Српске немају адекватне саговорнике у Федерацији БиХ, осим представника Хрвата, док представници Бошњака и даље не желе да разговарају и сакривају се иза леђа међународне заједнице, од које очекују да уради послове умјесто њих. "Такво размишљање, по мом мишљењу, јесте недемократско, краткорочно и неће убрзати пут БиХ ка ЕУ, а поготово неће донијети унутрашње помирење мећу народима у БиХ", указао је Живковић. Он сматра изузетном подршку Србије и Румуније Републици Српској, а за односе БиХ и Румуније каже да су традиционално добри и пријатељски. Амбасадор БиХ у Румунији подсјетио је да је доласком у ову државу, предајом акредитива тадашњем предсједнику Румуније Клаусу Јоханису 12. октобра 2023. године, преузео дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора БиХ у Румунији, са сједиштем у Букурешту. Према његовим ријечима, недвосмислен је утисак о позитивној чињеници да је српска заједница у Румунији веома организована, што су подржале и институције ове пријатељске државе.