НАВРШИЛЕ СЕ 33 ГОДИНЕ ОД УБИСТВА СРПСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 4. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 33 године муслиманске паравојне формације "Зелене беретке" мучки су убиле српског полицајца Перу Петровића у Полицијској станици Ново Сарајево, а у полицијској школи на Врацама Милета Лиздека из Мокрог /32/ и Милорада Пупића /29/ из Зенице.

У нападу на тадашњу Школу МУП-а на Врацама 4. априла 1992. године рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура. Претходно је 3. априла 1992. године погинуо српски полицајац Драго Нинковић у Дервенти. Пети април је датум када су Срби схватили да је рат у БиХ неизбјежан – тог дана, у складу са договором политичког и полицијског руководства такозване републике БиХ, Школу МУП-а на Врацама требало је да преузме српска специјална јединица већ подијељеног МУП-а. Међутим, договор је изигран, а српске припаднике је дочекала паљба наоружаних курсиста, углавном муслимана и Хрвата. Према свједочењу тадашњег начелника Школе МУП-а Млађена Мандића, за политички договор о подјели МУП-а и да школа на Врацама припада српској полицији знало се и мјесец раније, што је било довољно да се муслимански и хрватски кадар припреми да га изигра. У ноћи уочи напада директор Школе Хусеин Балић обавијестио је Мандића о наводном кретању наоружаних лица око објеката и тада је схватио да је спремна замка, а током обиласка круга школе видио је ровове, што је потврдило његово мишљење. Жртве напада, Срби, припадници специјалне јединице Милорад Пупић и Миле Лиздек, убијени су снајперским хицима са оближњег Шанца. У полицијској станици у Сарајеву 4. априла мучки је убијен полицајац Перо Петровић. Њега су ухапсиле муслиманске паравојне полицијске снаге у тадашњем МУП-у Сарајево и одвеле га у станицу Ново Сарајево, гдје је убијен. Перо Петровић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ. Истог дана у нападу муслиманских паравојних формација на Полицијску школу на Врацама убијени су Лиздек и Пупић, рањени Јевић, Репија и Лубура, а повријеђен Милорад Марић. Лиздек и Пупић постхумно су одликовани Орденом Милоша Обилића. Уочи 4. априла – Дана полиције Републике Српске, Скупштина Српске Републике БиХ донијела је и прогласила Устав и Закон о унутрашњим пословима, чиме су створене формалноправне претпоставке за рад Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске Републике БиХ, данас МУП-а Републике Српске. Према постигнутим договорима са политичким структурама у федералном Сарајеву, требало да се МУП такозване републике БиХ мирно подијели, и то тако да дио муслиманског МУП-а остане у згради Федералног МУП-а, хрватски да се измјести у просторије Центра служби безбједности Сарајево, а за сједиште српског дијела одређене су просторије Школе МУП-а на Врацама. Према том договору, дио српског кадра ангажованог у Специјалној полицији из Кртеља, гдје им је било сједиште, упутио се на Враца, али су наишли на оружани отпор запослених који су и кадете ангажовали да, рекли су тада, "бране школу". Укупно 36 припадника специјалне јединице српског МУП-а, предвођени командантом тадашње српске специјалне полиције Миленком Каришиком, 5. априла кренули су из базе у Кртељима да преузму Школу на Врацама и том приликом их је напало око 180 припадника "Зелених беретки". Након што су српски специјалци заузели објекте унутар Школе МУП-а на Врацама, предало се око 180 несрпских специјалаца, који су иза себе оставили тачно 180 пушака са дуплим, селотејпом залијепљеним оквирима на свом оружју, што је јасно показало њихове злочиначке намјере. У Сарајеву овај догађај обиљежавају као "дан одбране полицијске академије", док се у Републици Српској 4. април слави као Дан полиције. За одбрану Републике Српске живот су дала 782 припадника МУП-а. У извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године наводи се да оружани сукоб није почео војним операцијама, већ низом атентата које су починили обични криминалци које је СДА ангажовала и наоружала.