ЕЛ ГРЕКО - ПРАВОСЛАВНА ТРАДИЦИЈА И ИТАЛИЈАНСКА РЕНЕСАНСА

БИЈЕЉИНА, 6. АПРИЛА /СРНА/ - Шпански сликар и вајар грчког поријекла Доминикус Теотокопулос, познатији као Ел Греко /1541-1614/, чије је оригинално сликарство прожето православном традицијом и италијанском ренесансом, умро је 7. априла 1614. године.

Са родног Крита, преко Венеције /гдје је учио сликарство код Јакопа Тинторета/ и Рима, доспио је у шпански град Толедо, у којем је живио 37 година и остао до смрти. Није признавао тродимензионални простор и класичне перспективе сликања, а због технике сликања издужених људских фигура разликовао се од сликара свог времена. Тек почетком 20. вијека Ел Греко је прихваћен као један од највећих мајстора у историји сликарства. Највише је сликао портрете и обрађивао религиозне теме, јер су наруџбине Цркве биле његов главни извор прихода. Ипак, није прихватао сликарство као инструмент вјерске пропаганде, због чега је имао веома рђаву репутацију у римокатоличким круговима у Шпанији и често се сукобљавао с вјерским властима. Најпознатија дјела: "Погреб грофа Оргаза", "Духови", "Благовијести", "Молитва на Маслиновој гори", "Лаокон", "Толедо", "Ортенсио Феликс де Парависино"... Ел Греко никада није заборавио своје грчко поријекло и до краја је потписивао своја дјела грчким алфабетом и пуним именом. Надимак Ел Греко /Грк/ добио је док је боравио у Италији, гдје је постојао обичај давања надимака странцима по земљи или граду поријекла.