ОБИЉЕЖЕНА 31 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ НЕДЕЉКА ЛИЗДЕКА И СРЕТЕНА КНЕЖЕВИЋА

ПАЛЕ/СОКОЛАЦ, 6. АПРИЛА /СРНА/ - Полагањем вијенаца на породичном гробљу Поткрајеви у Мокром и на гробљу Нови Зејтинлик на Сокоцу, ветерани Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса обиљежили су данас 31 годину од погибије команданта Четвртог батаљона Војне полиције овог корпуса Недељка Лиздека и војника Сретена Kнежевића, који су погинули 7. априла 1994. године на подручју Рогоја /Босанска међа/.

Секретар овог Удружења Драган Пјевић је рекао новинарима да су они погинули у јуначком спречавању диверзантско-терористичке групе да дођу у Горажде, а кретали су се правцем Трескавица-Трново-Гребак. "Припадници Војне полиције, заједно са извиђачком четом и припадницима Станице полиције Kула спријечили су на вријеме диверзантске-терористичке групе, али су том приликом погинули командант Лиздек и војник Кнежевић", навео је Пјевић и додао да је Kнежевић био син јединац и да његови родитељи нису живи. Пјевић је нагласио да је капетан Лиздек дао немјерљив допринос у организовању Војске Републике Српске, те подсјећа да је у батаљону Војне полиције у минулом Одбрамбено-отаџбинском рату погинуо 21 борац. Први командир Саобраћајне чете Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Славиша Међо каже да је било много губитака у овој јединици, јер су преузели обавезу заштитe становништва Сарајевско-романијског корпуса и њихових материјалних добара као насљедници 288 батаљона Војне полиције Сарајевске-армијске области. Лиздек је на мјесто команданта Четвртог батаљона дошао као активни старјешина из ЈНА. Иза себе је оставио супругу и два сина. Одликован је медаљом Заслуга за народ. Kнежевић је био дипломирани инжењер геодезије, а радио је као асистент на Грађевинском факултету у Сарајеву. Одликован Орденом Његоша трећег реда. Преживјели саборци су обишли и гробове погинулих бораца који су сахрањени на простору Романије – замјеника команданта батаљона поручника Горана Беатовића, поручника Срђана Крсмановића, војника Александра Бартуле, пуковника Алексу Крсмановића помоћника команданта за позадину Сарајевско-романијског корпуса, те његовог сина Дарка Крсмановића.