ПРИЈАТЕЉИЦЕ У РИБОЛОВУ НА ТРЕБИШЊИЦИ

TРЕБИЊЕ, 8. АПРИЛА /СРНА/ - На мирној обали Требишњице у Требињу свакодневно се може видјети занимљив призор двије пријатељице које у осмој деценији живота са штаповима у рукама стрпљиво чекају рибу да загризе.

Седамдесеттрогодиша Ержебет Ковач и седамдесетогодишња Џенана Арсланагић су пријатељице које слободно вријеме проводе заједно на обали Требишњице, уживајући у тишини и страсти према риболову. Ковачева је рекла Срни да се риболовом бави 40 година, те да је ни хладно вријеме нити вјетар који ових дана дува у Требињу нису спријечили да и данас забаци удицу и сачека улов. Она је навела да јој је љубав према риболову пренио свекар који је био страствени риболовац у Војводини, а да је раније редовно ишла у риболов на Билећко језеро и Ластву. "Рибе има, тренутно не ради ово два-три дана због хладноће, али и трава нам отежава риболов. Риба неће кад је вјетар и хладно, ми то знамо, али навикли смо да изађемо из куће. Имала сам раније улов шарана два до три килограма на језеру, а онда и пастрмку, највећу од три килограма", истакла је Ковачева. Она је рекла да је на обали Требишњице скоро сваки дан, као и да слободно вријеме највише воли да проведе у риболову и дружењу са пријатељицама, које се такође баве риболовом. "Најважније је имати добар штап. Ловимо на мушице, хљеб, обично на хљеб. Направим пасту од бијелог хљеба и ловим. Риболов обожавам, то ми је опуштање", истакла је Ковачева. Седамдесетогодишња Џенана Арсланагић, која такође на обали Требишњице вријеме проводи у риболову, испричала је да је риболовом прво почео да се бави њен син, па је уз њега и она завољела да пеца. "Кад сам у кући, волим да изађем да пецам, па било, не било рибе. То је љубав велика, дружење, љепота. Буде нас овдје око пет-шест, лијепо се дружити", навела је Арсланагићева. Она је додала да иначе лови рибу у Челебићима, гдје је имала највећи улов шарана од три и по килограма, као и пастрмку, те да осим риболова воли и да спрема рибље специјалитете. Обала Требишњице је за њих двије тако постала свакодневна оаза, а њихова прича свједочи да године нису препрека за испуњен живот, те да су за то понекад потребни само ријека, штап и добро друштво.