ГАЈСТЛИНГЕР: НЕЗАКОНИТА ОДЛУКА ДА СЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ ДОДИКУ ЗАБРАНИ УЛАЗАК У АУСТРИЈУ

БАЊАЛУКА, 8. АПРИЛА /СРНА/ - Професор међународног права на Универзитету у Салзбургу Михаел Гајстлингер изјавио је да не постоји међународно-правна основа да Аустрија уведе санкције предсједнику Републике Српске Милораду Додику, с обзиром на то да није утврђено да је прекршио међународно право.

"Санкције су могуће само уколико су у складу са међународним правом...Што се тиче међународног права, не може се установити да га је предсједник Додик прекршио", рекао је Гајстинглер. У случају да Аустрија санкционише неког страног држављанина због политичких ставова, каже Гајстинглер, то би било кршење међународног права. "Не постоје услови да се понашање предсједника Додика окарактерише као противно међународном праву. Ради се о понашању које је, из његове перспективе, спроведено у најбољој намјери и у интересу ентитета Републике Српске, који он заступа у односу према нивоу БиХ", додао је он. Напомињући да је правни основ за Додиково поступање Дејтонски споразум, са свим анексима, посебно са Уставом БиХ, који је његов саставни дио, Гајстлингер је навео да је Аустрија дјелимично и сама уговорна страна тог споразума, у дијелу који се тиче цивилне имплементације. "То значи да постоје међусобна права и обавезе међу потписницама као дио мировног рјешења. Из тога не проистиче ни право ни обавеза за Аустрију, него је то унутрашња ствар потписница. Чак и када би се помислило да је дошло до кршења Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ, нема доказа да је Додиковим понашањем то прекршено", нагласио је Гајстлингер. Он је истакао да је аргумент на међународном нивоу да Кристијан Шмит није правно валидно именован на позицију високог представника јер не постоји одлука Савјета безбједности. "Чак ни Савјет за имплементацију мира у цјелини није дао подршку, иако се ради о политичком, а не међународно-правном тијелу, које нема правну основу у Анексу 10 Дејтонског споразума", указао је аустријски професор за међународно право, правну компаратистику у области уставног и управног права, као и право Источне Европе. Он је рекао да то значи да без одлуке Савјета безбједности Шмит не може бити сматран легалним високим представником, што значи да узурпира овлашћења једне институције предвиђене Дејтонским споразумом, која му не припадају. "То даље значи да су све његове радње правно неважеће и немају правно утемељење. Оне се морају сматрати ништавним и без правног ефекта. И то је суштина политичке природе овог случаја, која је присутна и у одлуци суда, који је занемарио легитимне аргументе предсједника Додика", рекао је Гајстинглер за портал "бањалука.нет". Он је навео да се овдје очигледно ради о политичком поступку, а не о поступку који је заснован на међународно-правној основи, јер није утврђено да је Додик прекршио међународно права. Из аустријске перспективе, каже Гајстинглер, субјект међународног права који би морао да изврши кршење јесте цијела земља БиХ, а не једна од двије ентитетске јединице. "То значи чак и када би један ентитет прекршио Дејтонски споразум у односу на други ентитет, Аустрија не би имала право да интервенише у корист једне стране. То би представљало повреду забране мијешања у унутрашње ствари једне државе. Такав спор мора се рјешавати унутар БиХ – између ентитета и централне власти", рекао је Гајстинглер. Ако се претпостави да аустријски шеф дипломатије Беате Мајнл-Рајзингер покушава да издејствује забрану уласка за предсједника Додика, каже Гајстинглер, онда је пресудан правни оквир Уредбе на нивоу ЕУ. "За спровођење ове уредбе надлежна је Европска комисија, па не постоји остатак надлежности за Аустрију. То конкретно значи да ако Додик уђе у Аустрију са важећим пасошем и кроз званичну граничну контролу, он то без ограничења може да учини јер услове за забрану уласка не провјерава Министарство спољних послова, већ Савезни завод за странце и азил, који је дио МУП-а", рекао је Гајстинглер. Он је навео да је у случају предсједника Српске дошло и до кршења аустријског Закона о странцима, који налаже да се у свим поступцима поштује начело пропорционалности. "То значи да све одлуке, укључујући и забране уласка, морају бити сразмјерне и могу се судски преиспитивати. Због свега наведеног, сумњам да би се на основу Закона о странцима могло оправдати доношење одлуке о забрани уласка предсједнику Додику само на основу аргумената савезног министара спољних послова", рекао је аустријски професор. На питање шта види као основни проблем из којег проистичу бројни остали у БиХ, Гајстлингер је рекао да је жалосна улога чланова Управног одбора Савјета за спровођење мира који, умјесто да пронађу подобног кандидата уз одобрење Савјета безбједности УН, и даље инсистирају на њемачком представнику Кристијану Шмиту, који нема подршку ни Савјета безбједности, ни ентитета, ни саме БиХ. Он је подсјетио да су се Русија и Кина изјасниле против њега у Савјету безбједности, те оцијенио да треба тежити томе да се пронађе нова особа која ће бити предложена Савјету безбједности – неутрална и прихваћена од свих потписница Дејтонског споразума. "Уосталом, постоје хиљаде способних дипломата широм свијета. Не мора то бити ни Нијемац ни Аустријанац – поготово не због историјског оптерећења из Другог свјетског рата на Балкану, закључио је Гајстинглер.