ДИМЧЕВСКИ: БИТКУ НА КОШАРАМА ПАМТИТИ И ИЗУЧАВАТИ

БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Ратни командант карауле Кошаре Драгутин Димчевски изјавио је да је битка на Кошарама пореметила план НАТО агресора и поручио да због тога, али и исказане храбрости и родољубља њених учесника заслужује да се памти, учи и изучава.

Димчевски је нагласио да су на почетку битке, која је почела 9. априла 1999. године, снаге тадашње Војске Југославије, односно 53. граничног батаљона бројале око 130 припадника која су се супроставила вишеструко јачем непријатељу чију окосницу су чинили припадници терористичке ОВК, плаћеници, добровољци, али и регуларна војска Албаније, као и снаге НАТО-а у ваздуху. "Моја јединица је успела да заустави непријатеља на самој граници, нанесе му губитке и омогући јединицама из дубине да запоседну положаје и консолидују своје редове", подсјетио је Димчевски. Он је рекао да је јако тешко издвојити неки од 67 дана, колико су трајале борбе на самој граници, јер су сваки дан били изложени нападима артиљерије и пјешадије, али је као посебно тежак моменат за све на караули издвојио 11. април, православни Васкрс. "Тада сам имао највеће губитке. На рејону Кошаре сам имао осам погинулих, командира и седам војника. Тај дан је за нас био црн, мада је био највећи хришћански празник", навео је Димчевски. Међу догађајима који су му се дубоко урезали у сјећање, он је издвојио погибију Славка Крунића 4. маја. "Његово тело породица је успела да преузме тек више година касније. Тек преко међународних организација и Црвеног крста 11. октобра 2003. године на основу ДНК су преузети његови остаци. Био сам на сахрани у селу Каменица код Горњег Милановца", рекао је Димчевски за "Косово онлајн". Димчевски, који је пензионисани потпуковник, истакао је да за 26 година никада није имао дилему да ли да поново дође на Кошаре. "Моја велика жеља је да се вратим, не да ратујемо него као туриста. Жеља ми је да обиђем комплетно Косово и Метохију, а пре свега Метохију где сам и службовао", навео је Димчевски. На данашњи дан прије 26 година на Кошарама је почела најчувенија и једна од најтежих битака у новијој српској историји, у којој је погинуло 108 војника бранећи државну границу СР Југославије од албанских снага и НАТО-а.