ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

ДОБОЈ, 17. АПРИЛА /СРНА/ - У Добоју је данас обиљежено 80 година од ослобођења града од фашистичке окупације у Другом свјетском рату, уз поруку да ће истина о слободарском духу и борби за правду бити сачувана.

У Меморијалном комплексу парка Народних хероја положени су вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима. Код Спомен-костурнице у којој се налазе посмртни остаци 186 бораца Народноослободилачког рата и цивила, вијенце су положили представници Градске управе Добој, те делегације Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а из Добоја и Дервенте, те политичких партија. Предсједник Скупштине града Добој Зоран Благојевић поручио је да ова локална заједница подржава обиљежавање важних датума, од којих је посебно важан 17. април 1945. године, када је Добој ослобођен у Другом свјетском рату. "У борбу за ослобођење је кренуло 4.200 бораца од којих је 695 погинуло", рекао је Благојевић. Предсједник Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а Добој Далибор Ђурић рекао је да је љубав према слободи и правди довела до ослобођења града, напоменувши да у Спомен-костурници почива 111 стријељаних устаника. Историчар Мирко Цвијановић каже да су на подручју Добоја у Другом свјетском рату дјеловала два ослободилачка покрета – четнички и партизански, од којих је партизански као флексибилнији учествовао у завршници ослобођења града када је погинуло око 30 бораца. Цвијановић је навео да, осим сукоба на рубним дијеловима града, није било уличних борби с обзиром на то да су се непријатељске снаге из састава 7. бригаде "Принц Еуген", 15. Ловачког здруга домобранских јединица и друге усташке снаге прикључиле њемачким јединицама које су се повлачиле према Бечу. Полагању вијенаца присуствовали су и потомци учесника у борбама. Васкрсија Спасојевић каже да су у Народноослободилачком покрету учествовали његов отац Петар и дјед Божо који је био и на Солунском фронту, те један од организатора отпора на Озрену заједно са Тошом Вујасиновићем. Он је указао на значај њихових диверзија, од којих је издвојио уништење воза да муницијом. Предсједник добојског Актива Младих социјалдемократа Алекса Мирчетић рекао је да поносан на слободарски дух предака који су извојевали слободу за српски и друге народе који и данас живе на овом подручју. У Народноослободилачком рату погинуло је 695 бораца из добојског подручја, а у усташко-фашистичке логоре одведена су и убијена 642 борца и цивила. Због геостратешког значаја, Добој је током Другог свјетског рата био упориште њемачких, легионарских, те усташко-домобранских снага са репресивним системом нарочито диригованим од римокатоличког свештеника Драгутина Камбера, против којих се народ добојског краја борио све до ослобођења 17. априла 1945. године. У крипти Спомен-костурнице налазе се и посмртни остаци 110 Срба које је усташки пријеки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао.