НОВЕ РАТАРСКЕ СВИЈЕЋЕ ДОНЕСЕНЕ У МАНАСТИР ТРОНОША

ЛОЗНИЦА, 17. АПРИЛА /СРНА/ - Двије нове ратарске свијеће данас су традиционално на Велики четвртак постављене на постоља испред иконостаса манастира Троноша код Лознице, који је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.

Једну свијећу прилажу мјештани насеља Зајача, Пасковца и Горње Борине, а једну Корените и Тршића, родног мјеста Вука Стефановића Караџића. По својој тежини, дужини и пречнику су идентичне, а лију се одвојено у Зајачи и Коренити у калупима исте величине у који се сипа растопљени восак. Праве од чистог воска прилозима вјерника. Свијеће се називају ратарске или орачке јер их ураде ратари, вјерујући да ће година донијети бољи род, плодност стоке, повољне временске прилике за сјетву и жетву усјева, те сачувати добро здравље парохијанима. Према писаним документима, од 1834. године уведен је обичај да сваке године на Велики четвртак двије свијеће висине 150 центиметара, пречника 20 центиметара од по 50 килограма, прилажу мјештани ових села која гравитирају манастиру Троноши. Ове свијеће ће у манастиру бити прислуживане у вријеме црквених празника и приликом богослужења, све до наредног Великог четвртка, када се уносе нове ратарске свијеће у овај свети храм, замјењујући ове већ догорјеле. Овогодишње ратарске свијеће, уз мноштво вјерника, дочекали су архимандрит Николај и свештеник манастира Троноша Борко Петровић код оближње чесме "Девет Југовића и десетог старог Југ Богдана", из које непрестано тече вода из 10 отвора. Потом су свијеће, украшене вијенцима од цвијећа и у заједничкој литији ношене рукама, унесене у манастир. На улазу у храм, архимандрит Николај на свијеће поставља иконе, а потом вјерници и монаштво обносе свијеће један круг око храма, унесе у манастир и постављају на постоља испред иконостаса. Након освештања свијећа и молитве, један од вјерника, на кога падне ред, пење се уз љестве и прислужује једну, а потом другу свијећу, уз појање монахиња и вјерника. Свијећу коју излију мјештани Зајаче и других насеља носе на раменима и смјењују се сваких 100-200 метара, док има и одважних који је шумском стазом носе далеко дуже. Један од мјештана Зајече каже да никоме не пада на памет да свијећу стави у аутомобил и довезе је у манастир. Вјерници који носе свијеће, а буде их око 80, према обичају, не иду тихо путем кроз шуму, већ галаму и вику појачавају нарочито када се приближавају чесми "Југовића". Манастир Троноша налази се у Подрињу, 15 километара од Лознице, између Гучева и Троношке планине на ушћу три потока - Клашница, Дабровац и Лисинац, који чине ријеку Троношу. Манастир је задужбина краља Драгутина и краљице Катарине Немањић, који су започели градњу ове светиње, а довршили је њихови синови Владислав и Урош 1317. године.