ЛОЗО: СРПСКОЈ ЗА НОВИ УСТАВ НЕ ТРЕБА ОДОБРЕЊЕ СТРАНАЦА, ТО ЈЕ ВОЉА НАРОДА

БАЊАЛУКА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Историчар Предраг Лозо рекао је за Срну да је у новом тексту Устава Републике Српске потребно додатно учврстити подјелу законодавне, судске и извршне власти, с обзиром да је у протекле три деценије овај документ претрпио измјене које нису биле у складу са демократским принципима, наводећи да се не треба освртати на мишљење странаца јер они са запада никада нису имали добре намјере према Србима.

"Важно је да размишљамо о демократском потенцијалу, легитимитету и легалитету институција Републике Српске. Питање доношења новог Устава морамо посматрати кроз тај континуитет и не можемо подлећи апсурдима који станују у БиХ. Неко сада хоће да процесуира одређене људе само за приједлог јавног Нацрта устава", појаснио је Лозо у подкасту СРНЕ. Он је указао да су и приликом доношења првог Устава испоштоване демократске процедуре и да је остављен простор за договор са представницима других народа. "До задњег момента су остављена отворена врата да се проблеми регулишу на миран начин. Због тога и говоримо о легалитету и легитимитету када је ријеч о стварању Републике Српске", истакао је Лозо. Он је нагласио да Република Српска и њен народ не треба да се осврћу на оно шта мисле странци о политичким дешавањима, наводећи да они Србима нису били наклоњени ни када је избио сукоб на простору бивше Југославије. "Једно друштво које доноси Устав никако не би требало да тражи дозволу страног фактора. Ми се стављамо с тим у подређен положај. Свјесни смо политичке реалности, али није добар пут очекивати нечију подршку", констатовао је Лозо. Он је подсјетио да су и тада бошњачки политички представници преко Уставног суда БиХ, као што то раде и данас, покушали оспорити све државотворне одлуке српских представника. "Тада је Алија Изетбеговић рекао да ће то ријешити Уставни суд. Када бисмо се освртали на искуства, видимо да су и тада правосудне институције кориштене у борби против нашег народа", навео је Лозо. Говорећи о страном туторству у БиХ, он је рекао за Срну да су се странци наметнули као важан фактор, те да о бесмислу њиховог дјеловања најбоље указује чињеница да су странци у Уставном суду БиХ са Бошњацима донијели одлуку о избацивању лекција из уџбеника. "То говори о бесмислу друштва. Судске установе употребљавају се као политичка батина", истакао је Лозо. Када је ријеч о изјавама појединих политичара о томе да је могућ сукоб на овим просторима, Лозо каже да не вјерује да може доћи до таквог сценарија и да се не могу посматрати на исти начин дешавања од прије 35 година и данас. "Поглед уназад није исто што и поглед напријед. Тешко је предвидјети шта ће се дешавати у будућности. Тридесет година је прошло од сукоба и мислим да народ зна да је рат велико зло у којем се губе животи", рекао је Лозо. Према његовим ријечима, мир је, нажалост, постао инцидент, а сукоби у свијету нормалност. "Причао сам са много бораца из Одбрамбено-отаџбинског рата и сви су свјесни да је рат зло, али су и свјесни да се морају бранити када су нападнути породица и отаџбина. Сви су свјесни тих крајности и надамо се да до тога неће доћи", истакао је Лозо.