НУЖДИЋ: ИСТИНА НАМ ЈЕ ДАНАС ПОТРЕБНИЈА НЕГО ИКАДА

БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је да је српском народу истина данас потребнија него икада и да је неопходно интензивирати дугогодишњу добру сарадњу Центра и београдског Музеја жртава геноцида.

Нуждић је на скупу у Београду, поводом Дана Музеја жртава геноцида, рекао да се сарадња посебно треба интензивирати у овом мјесецу који је за српски народ страдалнички, али истовремено и херојски. Он је навео да истина и чињенице једино могу да сачувају трајну успомену на невино страдале, те оцијенио да Срби у Републици Српској и у Србији имају срећу што постоје овакве сродне институције у двије српске државе. "Подсјетио бих и на нашу браћу у Хрватској, који су у тој држави, нажалост, постали статистичка грешка. Када говоримо о Јасеновцу, видимо да и та страшна идеологија није успјела да истријеби Србе са простора Хрватске, а нажалост, деведесете године су то успјеле", навео је Нуждић. Он је подсјетио и на српски народ који живи у јако тешким условима на Косову и Метохији, као и на Србе из Сјеверне Македоније, Црне Горе и свих српских земаља. Нуждић је навео да Музеј жртава геноцида и Центар на чијем је челу заједнички обиљежавају битне датуме у историји српског народа и навео да ће владе Србије и Српске у Градини 27. априла заједнички обиљежити Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. "Колегама из Музеја жртава геноцида желим успјешан рад, да наставимо заједничку сарадњу, да не поклекну, јер истина нам је потребнија него икада", поручио је Нуждић. Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина подсјетио је да данас Србија обиљежава Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом свјетском рату и Дан Музеја жртава геноцида, који је основан 1992. године ради трајног сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима. "Пре 80 година 22. априла у јасеновачким заточеницима и мученицима сусреле су се две исконске вредности српског бића - слобода и борба. Слобода, која је била окована логорашким жицама, затамњена у јамама безданицама, четири године је била мисао водиља и идеал српског народа. Тако је и тог јутра око 600 јасеновачких голоруких заточеника јуришало на своје џелате и исписали су страницу историје коју данас обележавамо", рекао је Арбутина обраћајући се окупљенима. Он је истакао да је Музеј жртава геноцида, осим што је чувар трагичног насљеђа и сјећања, уједно и образовни центар, простор за друштвени дијалог и неуморни бранилац историјске истине. Говорећи о резултатима у протеклих годину дана, Арбутина је посебно истакао да је Музеј "искорачио" и изван територије Србије – па су реализоване сталне поставке у Јасеновцу и у Пребиловцима, о геноцидном страдању српског народа. Посланик у израелском Кнесету Сасон Гета рекао је да му је велика част да дође у Србију и представља израелски парламент на скупу посвећеном сјећању на Холокауст. "Просто је невероватно да се таква ситуација враћа поново чак и у двехиљадитим годинама. Оно што је у Израелу започело као рат 7. октобра је геноцид који нећемо заборавити и опростити. Постоје заробљеници у пећинама Хамаса, а међу њима један који је и српски држављанин и наша обавеза је да га ослободимо", рекао је Гета. Он је истакао да је Србија истински пријатељ Израела и да је стала уз Израел у врло изазовним тренуцима. Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић рекао је да се различити наративи о Јасеновцу у региону али и у српском друштву базирају на недовољном знању и да је стога императив Музеја геноцида и сродних институција да чувају сјећање на пострадале мученике. Пилиповић је истакао да Јасеновац јесте највеће стратиште српског народа на простору Независне Државе Хрватске, али не једино и подсјетио на бројне јаме у којима су фашисти – усташки џелати убијали Србе, као и да је више од 12 српских цркава, које су постале стратишта својих вјерника. "Злочин над српским народом 1941. године је био планиран, а размере су велике - до краја 1941. године убијена су 174 свештеника. СПЦ је збрисана с циљем да се народ обезглави", рекао је Пилиповић. Скупу су присуствовали и директори националних и научних установа културе из Србије и Републике Српске, као и представници дипломатског кора у Србији. На данашњем скупу изложено је и пригодно издање поштанских марака "Пробој заточеника логора смрти у Јасеновцу", у сарадњи са предузећем "Пошта Србије", а урамљене фотографије ових маркица Арбутина је уручио Нуждићу као поклон.