МАНДИЋ: ДА СЕ НИКАДА НЕ ПОНОВЕ КАТАСТРОФЕ КОЈЕ СУ УНИШТИЛЕ МИЛИОНЕ ЖИВОТА

ПОДГОТРИЦА, 23. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић поручио је на академији поводом Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау да овај дан није само подсјетник на страшну прошлост већ и прилика да се јасно поручи да се никада више и нигдје не понове катастрофе које су уништиле на милионе живота.

Мандић је најавио да ће Црну Гору ускоро посјетити Ефраим Зуроф, посљедњи живи ловац на нацисте, са којим је имао прилику да се сусретне приликом званичне посјете Израелу. "Том приликом одаћемо пошту и комунисти доктору Милу Бошковићу, нашем Баранину, који је био прва жртва из наше земље у том логору, као и стотинама официра и интелектуалаца припадника Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе који су 21. на 22. април 1945. звјерски поклани у овом логору", истакао је Мандић. Мандић је уприличио академију поводом Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау, сходно Резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе, одајући пошту невиним страдалницима чији животи су угашени у најмрачнијим временима заједничке историје, саопштено је из Скупштине Црне Горе. Истакао је да је Јасеновац највеће стратиште на простору некадашње Југославије, злочиначки логор у коме су живот изгубили Срби, Јевреји, Роми и бројни други народи, укључујући Хрвате антифашисте који су одбили бити дио усташког мрака. Он је додао да је Маутхаузен, један од најозлоглашенијих концентрационих логора нацистичке Њемачке, постао мучилиште за преко 190.000 људи, од којих је најмање половина изгубила животе у нечовјечним условима. Према Мандићевим ријечима, Дахау је био концентрациони логор који је малтене синоним нацистичког режима јер је активиран и отворен 1933. године, одмах по доласку нациста на власт у Њемачкој. "У овом логору, на захтјев самог Адолфа Хитлера, био је заточен и некадашњи митрополит црногорско-приморски и патријарх Српске православне цркве Гаврило Дожић, који је до смрти дијелио судбину свог страдалног народа. Заједно са њим заточеништво је дијелио Свети Николај Жички, велики пастир српског народа", навео је Мандић. Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије истакао је да је Јасеновац, као стравично мучилиште и логор смрти, збирно име за сва страдања на подручју Краљевине Југославије, у току окупације, Срба, Јевреја и Рома и осталих правдољубивих људи. Владика је рекао да у Црној Гори могу бити поносни што је власт донијела Резолуцију о поштовању жртава геноцида у Јасеновцу, Маутхаусену и Дахауу, те навео да се однос СПЦ према нацизму види, не само што су од те пошасти страдала тројица архијереја, већ и што су у току рата многи били мучени од нациста. Потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић нагласио је да је и обавеза и задатак отргнути од заборава страдања Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и у Другом свјетском рату уопште. Он је навео да је међу првима жртвама те "фабрике смрти" био комуниста из Црне Горе Мило Бошковић, а да је у априлу 1945. у Јасеновцу мученички страдало цјелокупно вођство Југословенске краљевске војске из Црне Горе. Предсједник Јеврејске заједнице у Црној Гори Нина Офнер Бокан рекла је да су се учесници академије окупили како би се присјетили, исказали поштовање, али и да поставе питање савјести. "Као Јеврејка, не могу да прихватим селективно сјећање. Као предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе, вјерујем да ниједна жртва не смије бити занемарена. Затварање очију и равнодушност пред туђом патњом је кукавичлук", нагласила је Боканова. Извршни директор Центра за афирмацију Ромске популације Нарди Ахметовић поручио је да ромске жртве не припадају само ромској заједници и да зато сјећање на њих мора бити заједничко, једнако снажно као и сјећање на све друге жртве фашизма. "Када издвојимо једне да бисмо заборавили друге, тада издамо све. Зато Црна Гора, али и цијела Европа, морају гајити културу сјећања али и признања боли, истине. Јер све што не признамо, плашим се, поновиће се"", рекао је Ахметовић.