ВУЈАДИНОВИЋ: БОРБА ЗА ИСТИНУ О УЖАСИМА ЈАСЕНОВЦА - ДРУГИ КОСОВСКИ СРПСКИ БОЈ

БАЊАЛУКА, 27. АПРИЛА /СРНА/ - Историчар Жељко Вујадиновић изјавио је Срни да борба за истину o страшним злочинима о усташком логору смрти у Јасеновцу представља "други српски косовски бој".

Вујадиновић је истакао и да је у посљедњих 30 година на дјелу негативан историјски ревизионизам о НДХ и систему усташког логора Јасеновац, истичући да се идејом истине и правде треба супротстављати таквим процесима. "Све мора бити засновано на истини и правди. Свака помисао на освету искључила би српски народ из историје. Само системом истине и правде треба разговарати о Јасеновцу и НДХ", нагласио је Вујадиновић. Када је ријеч о његовању културе сјећања на страдања у НДХ и логору Јасеновац, Вујадиновић каже да истина дефинише културу сјећања, те навео да је Јасеновац уткан у српску, јеврејску и ромску националну мисао. "У вријеме бивше Југославије за све злочине се говорило да су жртве фашистичког терора. Када су жртве и починиоци злочина били безимени, то је давало апстракцију томе како је до тих злочина дошло", сматра Вујадиновић. Вујадиновић је навео да у данашње вријеме култура сјећања подразумијева однос не само поштовања према жртвама, већ и однос једног потпуног знања о томе како је тај злочин уопште био могућ, шта су његови узроци. Он је рекао да је Јасеновац био логор смрти у којем је требало да буду спроведени основни постулати НДХ, а то је етнички и вјерски чиста држава. Срби, Јевреји и Роми, подсјетио је Вујадиновић, нису имали мјеста у НДХ, као ни сви противници тог режима. Вујадиновић је рекао да је формирање НДХ и логора Јасеновац било посљедица развоја вјерске нетолеранције и формирања идентитета на основу тога, те форсирања идеје расне супериорности. "Концентрациони логори битно су се разликовали од затвора у који се људи упућују на основу судских пресуда и као појединци, док су се у логоре без судске пресуде упућивала велика група људи на основу неког идентитетског критеријума било као политички противници, ратни заробљеници", навео је Вујадиновић. Вујадиновић је подсјетио да је само у НДХ било 30 различитих логора, истичући да је НДХ имала и логоре за дјецу узраста до 14 година у Јастербарском код Загреба и Сиску у којима је убијено око 20.000 дјеце. "Обим злочина искључује било какву могућност да је Јасеновац био плод историјске случајности. Јасеновац је био логор смрти и има дубоке историјске коријене. Формирање логора је било могуће јер је стваран амбијент од раније", истакао је Вујадиновић. Поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ /1941-1945/ и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац, Вујадиновић је подсјетио да је Доња Градина највеће стратиште система усташког логора смрти Јасеновац. У Спомен-подручју Доња Градина данас ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ /1941-1945/ и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац. Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је августа 1941. године. Посљедњи преживјели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945. године да би се спасили из те фабрике смрти, највеће на југоистоку Европе. Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.