Петак , 5. септембар 2025.

Српска памти

26.04.2025

Time10:20:00

ПРЊАВОРСКИМ ГИМНАЗИЈАЛКАМА НАГРАДА ЗА АУДИО-ВИЗУЕЛНИ ПРИКАЗ ЈАСЕНОВАЧКОГ СТРАДАЊА

ПРЊАВОР, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Анастасија Стојчић и Марија Маринковић, ученице првог разреда друштвено-језичког смјера Гимназије у Прњавору, за ауторски аудио-визуелни рад "Паковање зла" освојиле су друго мјесто на овогодишњем конкурсу, који организује Меморијални центар Доња Градина, у сарадњи са Републичким педагошким заводом.

ПРЊАВОР, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Анастасија Стојчић и Марија Маринковић, ученице првог разреда друштвено-језичког смјера Гимназије у Прњавору, за ауторски аудио-визуелни рад "Паковање зла" освојиле су друго мјесто на овогодишњем конкурсу, који организује Меморијални центар Доња Градина, у сарадњи са Републичким педагошким заводом.



Стојчићева је рекла Срни да је у почетку њихова идеја била да насликају појединачне радове, али су на приједлог ментора професора Жељка Јелића Креманског урадиле заједнички рад који је технички изведен у форми инсталације са звучном монтажом и визуелним елементима. "Нас двије смо осликале рад, а професор нам је обезбиједио звучник, све то смо упаковале у аудио-визуелну кутију, а звук оставља посебан утисак на посматрача", каже она. Маринковићева појашњава да је свака страна кутије посебно осликана мотивима лица на којима се виде страх и бол који су ти људи осјећали у концентрационом логору, а на једној страни су насликале и лик уплаканог дјечака. "Свака слика је упечатљив симбол страдања у Јасеновцу, а звуци који допиру из кутије доприносе укупном доживљају. Надале смо се да ћемо овим радом који је изузетак у односу на раније године привући пажњу комисије, да ће они препознати наш труд и разумјети шта смо жељеле поручити", истичеа она. Говорећи о осјећањима која су се јављала током настајања "Паковања зла" Стојчићева каже да није било лако јер сам рад на тако захтјевној и тешкој теми буди тугу и стрепњу. "Страх који су те невине жртве осјетиле у логору смрти пратило је наше изражавање кистом", каже Стојчићева. Она наглашава да је њена генерација свјесна какав се ужасан злочин десио у Јасеновцу јер се о тој теми доста учи и слуша на часовима историје и другим предавањима и да о томе треба отворено причати како се не би заборавио и поновио. И Маринковићева каже да није било лако обрађивати тему тако трагичног догађаја, али вјерује да су успјеле своје емоције исказати на прави начин. "Нашим радом покушале смо да изразимо сву патњу људи и да пренесемо тај осјећај на посматрача. Драго ми је када видим да млади не заборављају, што је наша генерација привилегована да знање о историји употпуни кроз различита предавања, а организују се и посјете, на примјер, Доњој Градини какву ћемо имати сутра", каже Маринковићева. Ове двије младе Прњаворчанке активни су чланови ликовне секције Гимназије гдје своју љубав према умјетности исказују живописним бојама и различитим техникама на сликарском платну, често и у слободно вријеме опуштају се цртајући или сликајући, а постоје и размишљања да хоби након завршетка средње школе претворе у професију. Маринковићева још није одлучила шта ће уписати послије Гиманзије, али, каже, Ликовна академија увијек постоји као опција. "Не знам да ли ће бити главни или споредни избор, али је сигурно да се желим бавити нечим што укључује креативност и испољавање емоција и идеја. Умјетност је добар начин да се искажемо као људи и покажемо ко смо", истиче она. Стојчићева напомиње да је љубав према сликању наслиједила од старије сестре, да је члан ликовне секције била у основној школи, а сада и у Гимназији. "Стварамо у лијепом амбијенту, у секцији нас је шест, увијек влада опуштена атмосфера, разговарамо, шалимо се, дружимо, радимо, а професор нам помаже савјетима како да побољшамо сликање или цртање. Када сам кући рјеђе сликам због школских и других обавеза", прича она. Стојчићева каже да је изгледније да ће се за даље школовање опредијелити према другим смјеровима, а да ће сликање или цртање остати као хоби у моментима опуштања и одмора. Награде овогодишњим побједницима конкурса "Сјећање на невино страдале жртве у концентрационом логору Јасеновац", на који је прстигло 158 ученичких ликовних радова из 65 средњих школа, биће уручене сутра у Доњој Градини.

Српска памти

Timeприје 2 сата

ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ О ГОРАНУ ЗЕКИЋУ

ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ О ГОРАНУ ЗЕКИЋУ

СРЕБРЕНИЦА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Документарни филм "Први од нас - Горан Зекић" аутора Љубише Милутиновића приказан је вечерас у Културном центру Среб...

Timeприје 7 сати

СУТРА 32 ГОДИНЕ ОД НЕКАЖЊЕНОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У МИРЛОВИЋ ПОЉУ

СУТРА 32 ГОДИНЕ ОД НЕКАЖЊЕНОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У МИРЛОВИЋ ПОЉУ

БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Сутра ће се навршити 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили...

Timeприје 7 сати

ДОДИК: ГАРАВИЦЕ - МЈЕСТО БОЛА И ОПОМЕНЕ

ДОДИК: ГАРАВИЦЕ - МЈЕСТО БОЛА И ОПОМЕНЕ

БАЊАЛУКА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су Гаравице код Бихаћа једно од највећих српских стратишта у...

Timeприје 9 сати

У НЕДЈЕЉУ ДАН 30. ПЈЕШАДИЈСКЕ ДИВИЗИЈЕ И ПАРАСТОС ЗА 1.150 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА

У НЕДЈЕЉУ ДАН 30. ПЈЕШАДИЈСКЕ ДИВИЗИЈЕ И ПАРАСТОС ЗА 1.150 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА

МРКОЊИЋ ГРАД, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду ће у недјељу, 7. септембра, бити обиљежен Дан 30. пјешадијске дивизије Војске Републике Српске и с...

Timeприје 11 сати

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 84 ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У ГАРАВИЦАМА

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 84 ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У ГАРАВИЦАМА

БАЊАЛУКА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташ...

Timeприје 12 сати

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НАТО РУШЕЊА МОСТОВА НА ДРИНИ И БИСТРИЦИ

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НАТО РУШЕЊА МОСТОВА НА ДРИНИ И БИСТРИЦИ

ФОЧА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Напади НАТО авијације на подручју општине Фоча, у којима су порушени мостови на Дрини и Бистрици, при чему су погинула два...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.