ДОДИК: ДОЊА ГРАДИНА - СИМБОЛ СТРАДАЊА И ДОКАЗ ДА ЗАТИРАЊЕ ЈЕДНОГ НАРОДА НИЈЕ МОГУЋЕ

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 27. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Доњој Градини да је ово мјесто симбол страдања, које свједочи о систематском убијању и томе да постоје монструми који су хтјели да затру цијели један народ, али да је данашње окупљање доказ да то није могуће.

"Људи су овдје систематски убијани, зато што је то била званична идеологија Независне Државе Хрватске /НДХ/. Људи су убијани у страшним мукама. Једно дијете од двије године ставили су у џак заједно с мачком, свезали и живе бацили у Саву. Такмичили су се у измишљању метода затирања народа", поручио је Додик у обраћању на обиљежавању Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац Он је нагласио да је ово мјесто које говори само од себе, гдје није потребан ниједан звучник да би се чуло шта се овдје десило. "Широм свих српских насеља и села у фашистичкој НДХ нема мјеста да нису побијени сељани - Лијевче поље, цијела Крајина, Лика, Херцеговина, препуни су јаука који су послати у будућност да свједоче о томе да на свијету постоје монструми који су хтели да убију цијели један народ. Ми смо свједоци да то није могуће", навео је Додик. Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац заједнички обиљежавају владе Републике Српске и Србије. Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је августа 1941. године. Посљедњи преживјели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945. године да би се спасили из те фабрике смрти, највеће на југоистоку Европе. Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.