ОБИЉЕЖЕНЕ 33 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА НАСЕЉА ЧАРДАК

ДЕРВЕНTА, 27. АПРИЛА /СРНА / - У Дервенти су данас у Спомен-комплексу "Чардак" обиљежене 33 године од страдања 37 Срба из дервентског насеља Чардак.

У Цркви Светог апостола Tоме служена је литургија, одржан парастос и положени вијенци. Предсједник дервентског Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић истакао је да је већина Срба убијена на Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне војске Хрватске, потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте. "Нису биле поштеђене ни жене, дјеца ни старци. Умјесто да се радују Васкрсу, бројне породице су тада завијене у црно, а становништво одведено у логоре, из којих се један број њих никада жив није вратио", рекао је Кнежевић. Страдале су читаве породице - из куће Лазаревић отац, мајка и син, из куће Живковић отац, мајка и син, брачни парови Зорић и Ћудић. "Због оних који не знају да поновим - на овом мјесту је била масовна гробница, гдје је регуларна војска Хрватске потпомогнута паравојним муслиманским и хрватским формацијама убила 37 мјештана Чардака, од чега је 19 било закопано на овом мјесту, а друга масовна гробница је била на гробљу у Модрану са девет посмртних остатака", рекао је Кнежевић. Он је додао да је од некадашња 223 логораша која су успјела да дочекају слободу и свједоче бруталности које су проживјели у логорима данас живо само њих 90. "Нема судских процеса, имам осјећај да се чека да логораши умру да нема ко да свједочи. Прошле су 33 година од стравичног злочина, а многи логораши нису дочекали правду. Окупљамо се на Мали Васкрс са поруком да нећемо одустати од захтјева да се процесуирају одговорни за злочине", истакао је Кнежевић. Велики број оних који нису успјели да се спасу заробљен је тада и одведен у логоре у војном складишту Рабић и бившем Дому ЈНА у Дервенти, у којима су излагани најсуровијим облицима тортуре. Бивши логораши причали су да су прво раздвојили дјецу и жене од одраслих мушкараца, да су жене касније пустили, али су их силовали и малтретирали, док су мушкарци данима били затворени у овим логорима. Замјеник градоначелника Дервенте Славен Гојковић рекао је да је данас веома тужан дан дан за насеље Чардак и Дервенту, 33 године од великог страдања наших суграђана. "Боримо се да истина изађе на видјело. На нама је да се сјећамо жртава, помажемо њиховим породицама и да никада не заборавимо шта се догодило, да његујемо културу сјећања, да наша покољења знају шта се догодило током несрећних таних година", рекао је новинарима Гојковић. Страхоте у логорима током 55 дана боравка проживео је Остоја Шарчевић који је заробљен 26. априла 1992. године и спроведен у логор Дом ЈНА. "Из Дома ЈНА гдје сам преноћио, са другим логорашима пребачени смо у логор Рабић, гдје сам провео 55 дана, након чега сам ишао на копање ровова на Томасово брдо одакле сам побјегао. Све је страшно, сваки час имаш осјећај да ћеш бити стријељан. Није било хране, воде", подсјећа Шарчевић. Вијенце су положили породице убијених мјештана Чардака, у име Градске управе замјеник градоначелника Славен Гојковић, предсједник и потпредсједник Скупштине града Синиша Јефтић и Tања Билић, делегације Удружења ратних заробљеника, Градске борачке организације, других организација проистеклих из Одбрамбено - отаџбинског рата, представници Полицијске станице Дервента, те представници политичких партија.