ПОЧЕЛА ДУХОВНА АКАДЕМИЈА, ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА О ЕГЗОДУСУ СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ - Духовна академија на којој ће премијерно бити приказан филм о егзодусу Срба из Западне Славоније 1995. године почела је у Културном центру Градишка.

Академија се одржава у оквиру обиљежавања 30 година од хрватског погрома над Србима из Западне Славоније у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак", када је убијено 283 Срба, међу којима 12 дјеце, док је 15.000 протјерано са својих огњишта. Аутор филма Милан Пилиповић рекао је да је филм "Западна Славонија - 30 година касније" друга димензија страдања Срба који су свој крај понијели у срцу. "У западној Славонији данас живи десетак хиљада Срба, а десет пута више их је расуто свуда по свијету. Филм је покушај да се њихова судбина прикаже на великом платну", рекао је Пилиповић новинарима у Градишци уочи академије. Претходно је служен парастос убијеним Србима у Храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци, те помен код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима. Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Хрватске оружане снаге су 1. маја, 1995. године, извршиле агресију на српску област Западна Славонија, која је била у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН. Више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је око 15.000 српских цивила и око 4.000 војника у Западној Славонији. Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у агресији на Западну Славонију у акцији кодног назива "Бљесак" 1. и 2. маја 1995. године погинуло је и нестало 283 Срба, укључујући 114 цивила, међу којима је 57 жена и 12 дјеце, а протјерано је 15.000 Срба. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 особе, а као нестало се води још 109, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене. Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину. За ове злочине нико није одговарао.