У ПРВОМ КВАРТАЛУ ИЗВЕЗЕНО ОКО 850 КИЛОГРАМА, А УВЕЗЕНО СКОРО 150 ТОНА

САРАЈЕВО, 4. МАЈА /СРНА/ - Из БиХ је током првог тромјесечја извезено 847 килограма меда вриједности 46.168 КМ, док је увезен 149.731 килограм вриједности око 1,27 милиона КМ.

Вриједност извоза меда из БиХ у првом кварталу била је скоро 10 пута већа него у истом периоду прошле године, речено је Срни у Спољнотрговинској комори БиХ. И извоз је количински већи скоро 10 пута, јер је за три мјесеца прошле године извезено свега 86 килограма меда. Вриједност увоза природног меда у првом тромјесечју износио је 1.273.903 КМ, што је мање за 7,72 одсто него у истом периоду лани. У првом тромјесечју је увезено 44.860 килограма меда мање у односу на прво тромјесечје 2024. године. Покривеност увоза извозом за прва три мјесеца износила је 3,62 одсто, а у истом периоду прошле године године 0,34 одсто. Мед се из БиХ у првом кварталу највише извозио у Катар и то у вриједности од 36.432 КМ, затим Турску 2.228 КМ, Њемачку 1.029 КМ ие Швајцарску 1.009 КМ, док се највише увозио из Хрватске у вриједности од 770.284 КМ, затим из Србије 268.923 КМ, те Турске 234.401 КМ. Мед се у првом кварталу прошле године највише извозио у Уједињене Арапске Емирате и то у вриједности од 1.361 КМ, затим у Турску 1.089 КМ, Аустрију 761 КМ и Њемачку 428 КМ, док се највиш увозио из Хрватске у вриједности од 832.805 КМ, Турске 375.145 КМ и Србије 172.554 КМ. "Све чешћи проблем са којим се суочавају произвођачи, али и потрошачи, јесте кривотворење меда. Овај проблем није само присутан у нашој земљи него и на тржишту региона, али и ЕУ", додају из Спољнотрговинске коморе. Напомињу да се о овом проблему расправљало и на округлом столу под о контроли квалитета меда на тржишту БиХ, те важећој законској регулативи, којем су, осим пчелара, присуствовали и представници извршне и законодавне власти. Из Коморе наводе да несавјесни субјекти, ради стицања економске добити, све чешће користе различите технике, технологије и супституенте, како би имитирали својства меда и тиме стекли већу материјалну корист. Иде се до тих граница да је понекад и поред примјене одговарајућих савремених испитних метода тешко открити да ли се ријеч о кривотвореном меду. "Кривотворење меда, такође, се може повезати и са неодговарајућим декларисањем врсте и поријекла меда, што се да примијетити у многим анализама, а што је свакако једна врста обмане конзумената", истичу из Спољнотрговинске коморе. Из Коморе подсјећају да контролу и надзор промета меда преко границе БиХ спроводи гранична ветеринарска инспекција, док је за службено узорковање у објектима одобреним за извоз, као и за спровођење аудита, надлежна Канцеларија за ветеринарство БиХ.