ПРОМОВИСАН РОМАН "ВРИЈЕМЕ ГАВРАНА" АУТОРА ЖЕЉКА МАНДИЋА

БАЊАЛУКА, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Роман "Вријеме Гаврана" аутора Жељка Мандића, спада у ред најбољих књига о ономе што је у књижевности остало недоречено – трагедија српског народа у Републици Српској Крајини, истакнуто је на вечерашњој промоцији у Кући Милановића у Бањалуци.

Рецензент романа "Вријеме гаврана" Слободан Наградић изјавио је Срни да је ово до сада најбољи роман о грађанском рату у Хрватској деведестих година. "Овај Мандићев роман на неки начин је крупан допринос култури памћења и култури сјећања на судбину коју је доживио српски народ у западној Славонији и Републици Српској Крајини", истакао је Наградић. Он је рекао да се дио овог романа дешава на Косову и Метохији, гдје главни јунак доспијева као избјеглица. "Његов главни јунак је Драган Марковић, ратник из западне Славоније. Мандић га `не убија` на крају, већ га оставља у коми и вјероватно ће преживјети. Очекујемо за годину или двије наставак овог романа", истакао је Наградић. Први управник Куће Милановића Душко Певуља рекао је да аутор у роману на врстан начин приказује трагедију Републике Српске Крајине у операцијама "Бљесак" и "Олуја". "То је остала трагедија без катарзе, јер на срамоту наше књижевности није добила ваљани одјек", истакао је Певуља. Он је рекао да Мандићеве књиге нису промовисане на прави начин, како би добили једну умјетнички аутентично уобличену слику изнутра о томе, шта се дешавало у Републици Српској Крајини, које су размјере егзодуса и који су његови историјски коријени. Мандић је изјавио Срни да је роман наставак књиге "Бљесак" која говори о страдању Срба у западној Славонији. "Овај роман свједочи о путевима прогнаних Срба од Републике Српске, источне Славоније, централне Србије до Косова и Метохије гдје се суочавају са вишедеценијским сукобом између Срба и Албанаца", истакао је Мандић. У промоцији су учествовати Наградић, Певуља, те секретар Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Јанко Велимировић. Промоцији су присуствовали историчари, научни радници, људи из области просвјете, културе и књижевности, као и многобројни људи избјегли из западне Славоније.