ЂУКИЋ: НИ ПОСЛИЈЕ 30 ГОДИНА НЕМА САОСЈЕЋАЊА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

БЕОГРАД, 1. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић изјавила је да Хрватска, ни 30 година послије страдања и протјеривања Срба у акцији "Бљесак", нема саосјећање за српске жртве, те да је страшно то што намјерава да законом о гробљима затре и српске гробове.

"Иако је прошло три деценије, сјећања су свјежа, ране и даље не зацјељују, зато што се са друге стране не види емпатија и саосјећање", рекла је новинарима Ђукићева, која је присуствовала парастосу у Цркви Светог Марка у Београду поводом 30 година од српског страдања у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак". Она је напоменула да судбина великог броја жртава није расвијетљена ни након три деценије, да више од 100 породица још не зна гдје су посмртни остаци њихових најмилијих који су страдали у акцији "Бљесак". Ђукићева је навела да је процес тражења несталих практично у застоју, скоро пет година се не дешава ништа, нико није осуђен за ове злочине, а тужилаштво, иако познаје све чињенице, није покренуло озбиљну оптужницу. "Ништа не указује на неко рјешење проблема. Породице су огорчене, а најтеже је онима који и даље живе у болној неизвјесности", истакла је Ђукићева. Што се тиче намјере Хрватске да се законом о гробљима обрачуна и са мртвим Србима, Ђукићева каже да је страшно што се затиру српски гробови, а нема назнака када ће бити ријешена судбина страдалих у ратовима од 1991. до 1995. године. "Ми још имамо велики број жртава из деведесетих година, прије самих сукоба. Уопште нема добре воље, нема сарадње са супротне стране. Што вријеме пролази, све је тежа ситуација", рекла је Ђукићева, којој је на данашњи дан прије 30 година убијен брат, а био јој је заробљен и отац - само зато што су Срби. Предсједник Удружења "Завичај" Ненад Абрамовић рекао је да породице српских жртава и прогнани Срби из Хрватске мирно и тихо одају пошту Србима страдалим у "Бљеску". Он је захвалио Српској православној цркви што је увијек уз српски народ и тамо гдје га нема. Абрамовић је истакао да је српски народ кроз историју много пута страдао само зато што је слободарски и што није дао оно што је његово. "Из тих наших страдања црпили смо снагу да се попут феникса дигнемо, да одгајамо нове генерације и нараштаје", рекао је Абрамовић, додајући да српски народ ни највећа усташка бруталност није поколебала да воли своју слободу. Он је истакао да су се Срби у Хрватској током сукоба деведесетих година прошлог вијека бранили колико су могли и да су сачували биолошки опстанак. Абрамовић је рекао да ће се Крајишници увијек сјећати Срба страдалих у акцији "Бљесак". У Београду је данас у Цркви Светог Марка служен помен српским жртвама хрватске војне акције "Бљесак" у присуству избјеглих и протјераних Срба из Хрватске, породица жртава и представника њихових удружења. Помену су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, као и представници републичке и градске власти. Након парастоса, положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије у оближњем Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године за само 36 часова хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протјерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима 57 жена и 12 дјеце. У вријеме напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН. Хашки трибунал је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учешће у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био да током и након операција "Бљесак" и "Олуја" присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Другостепеном пресудом, Готовина и Маркач ослобођени сваке одговорности за почињене злочине.