ЋОСИЋ: НЕ ГАЈИМ ИЛУЗИЈЕ ДА ЋЕ САРАЈЕВО ДЕШАВАЊА 3. МАЈА 1992. ГОДИНЕ ОКАРАКТЕРИСАТИ КАО РАТНИ ЗЛОЧИН

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 3. МАЈА /СРНА/ - Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је данас да не гаји илузију да ће злочин над припаднцима ЈНА 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву бити окарактерисан као ратни злочин, нити да ће тужилаштво, иако је подигнута оптужница, те процесе привести крају.

"Мислим да је снажније наше истрајавање да не заборавимо ове људе и све оне који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском, те да пренесемо будућим генерацијама оно што је обавеза, да се страшни ратни злочини десио 3. маја у Сарајеву, који је био окидач за све остало што је лоше било у овој земљи", навео је Ћосић. Он је истакао да не жели генерализовати и окривити бошњачки народ, већ жели да укаже да је организована група, која је тада водила такозвану БиХ, била злочиначки настројена према ЈНА и свему што је било српско. "То је било јасно тог дана у Добровољачкој улици. Вјерујем да ћемо се и наредних година окупљати и младим генерацијама говорити колико је вриједна ова крв коју је младост пролила", изјавио је Ћосић. Ћосић је подсјетио да федерални медији наводе да је Хашко тужилаштво утврдило како је колона ЈНА, која се кретала 3. маја, 1992. године, у Добровољачкој улици у Сарајеву, била потпуно војни и легитимни циљ. "Војни легитимни циљ колона затворених возила, у којим су се налазили војници који су били потпуно ван некаквог борбеног распореда и као таквим су се сматрали легитимним? То је та мантра коју, нажалост, федерално политичко Сарајево живи већ ево 33 године", указао је Ћосић. Он је подсјетио да је политичко Сарајево ту мантру живјело и 1992. године, када су побили све те младе војнике, те да ту причу, у Федерацији БиХ, понављају већ 33 године. Ћосић је напоменуо да је април 1992. године протекао релативно мирно, а да је тек након дешавања у Добровољачкој улици и на Скендерији дошло до ескалације сукоба и избијање рата у којем је страдало скоро 100.000 људи. "Нажалост, политичке кризе од Дејтона до данас се увијек сударају на овим датумима и трају док људи не смогну снаге да кажу да је страдање у Добровољачкој улици злочин", рекао је Ћосић. Он је истакао да сви у Републици Српској желе мир и да чувају успомене на дату жртву страдалих. У Источном Сарајеву и Сарајеву обиљежено је 33 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у којој су паравојне муслиманске снаге извршиле злочин над војницима. Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем. Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ. Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА је нападнута. Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.