ТРИ У ЈЕДНОМ

Шмит да има имало морала и људског достојанства отишао би на прво српско гробље и поклонио се невино убијеним Србима, уз сјећање и кајање зато што су Нијемци у Другом свјетском рату на овим просторима убијали стотину Срба за једног Нијемца, односно 50 за рањеног, и да послије тог људског чина заувијек отпутује за Њемачку

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 6. МАЈА /СРНА/ - БиХ је земља која је експериментима колективног Запада, супротно важећем Уставу, постепено претворена у земљу случај. У тој земљи апсурда неименовани странац, још Нијемац, одлучује умјесто изабраних домаћих политичких структура и важећих уставних норми. У земљи случају је изрођен политички и правни хаос који је на површину бх стварности избацио све што јој не треба – политичке тензије, правну несигурност, пријетњу ратом, економске блокаде, незадовољство, као и низ других потеза и експеримената који постепено, али сигурно воде ка распаду уговорене бх заједнице. А да ће се распасти евидентно је из више разлога, од којих је основни наметање правила према којима се, супротно уставним нормама, одвија живот једних на штету других у БиХ. Управо, то је довело да БиХ постане земља случај и земља апсурда у којој су наметнута правила "јача" од Устава који би требало да грантује њену функционалност. Уставни суд БиХ не функционише. Умјесто њега постоји крњи Уставни суд са доминантном улогом страних судија, у коме нама судија из Републике Српске. Крњи уставни суд производи правну несигуирност, ради по наметнутој инерцији уставног растакања БиХ и увођењем својих правила од случаја до случаја, избјегавајући своју основну законску улогу по којој треба да штити Устав земље. Тужилаштво и Суд БиХ нису уставне категорије. Наметнути су и раде према иснтрукцијама странаца, као и Агенција за истраге и заштиту која у већини случајева спроводи налоге вануставног Тужилаштва и Суда. Дипломатија БиХ је уставна, али се понаша неуставно и заступа само бошњачке интересе, односно политичког Сарајева. Таква дипломатија, коју је "присвојило" политичко Сарајево, резултирало је "пуцањем" односа у овом, назовимо, заједничком бх тијелу. Зато дипломате из Републике Српске у свијету заступају интересе Републике Српске због изгубљеног повјерења у Министарство спољних послова које, спроводећи само бошњачку политику, перфидним методама "убјеђује" да ради у интересу цијеле БиХ, док Хрвати скоро да немају дипломатску мрежу јер је у рукама Хрвата који је бошњачким гласовима изабран у Предсједништво БиХ. И Министарство одбране је случај за себе јер се актуелни министар понаша вануставно, промовишући себе да је изван Устава и да је за све надлежан, минимизирајући улогу Предједништва БиХ које је за ту област надлежно. Често пријети ратом, фотографишући се неријетко са оружјем. У земљи апсурда странци су преко својих опонената, вануставно, силом наметнули граничну службу, Високи судски и тужилачки савјет који ради под диригентском палицом оних који су га формирали. И Савјет министара је силом доживио вануставну трансформацију, док се у Парламентарној скупштини БиХ ништа спектакуларно не догађа осим свађа којима се доприноси растакању БиХ заједнице и у којој је присутна тиха опструкција оних који желе унитарну БиХ. Да бх криза буде комплетна и без шансе да рјешава нерјешиво, поједине европске земље "убацише" у БиХ њемачког туристу Кристијана Шмита да преко њега "дотуку" све што им стане на пут у спровођењу њихових интереса. А Шмит да има имало морала и људског достојанства отишао би на прво српско гробље и поклонио се невино убијеним Србима, уз сјећање и кајање да су Нијемци у Другом свјетском рату на овим просторима убијали стотину Срба за једног Нијемца, односно 50 за рањеног, и да послије тог људског чина заувијек отпутује за Њемачку. Али... Шмитовим вануставним потезима политичка криза у БиХ је дошла до врхунца, што је, чини се, резултат да бошњачки и хрватски политички представнци почињу размишљати о могућем договору о даљој будућности још заједничке државне зеједнице. Предсједник ХДЗ-а Драган Човић је недавно изјавио да бошњачка политичка елита разграђује БиХ, сматрајући да је дугорочно рјешење за функционалну бх државу "три федералне јединице". Човић је смогао снаге да коначно каже да је у интересу Хрвата формирање треће федералне јединице због функционалносит бих, додавши да ће у противном БиХ остати земља блокада, неповјерења и доминације бројнијег над малобројнијим народима. Лидер СДП-а Нермин Никшић је, осврћући се на Човићеву изјаву, рекао да на то Бошњаци неће никад пристати. "И ми имамо своје жеље а то је да видимо БиХ као државу са једним предсједником, једном владом, једним парламентом, на државним и локалним нивоима. Пошто сви имамо некакве жеље које се не могу остварити, требамо тражити компромис, разговарати, доћи до онога гдје би били подједнако сви незадовољни или подједнако сви задовољни", рекао је Никшић. Република Српска има свој став о заједничкој БиХ која је, према изворном Дејтонском споразуму, иведена из Републике Српске и Федерације БиХ и тај став не мијења. Другим ријечима БиХ, може бити просперитетна земља само ако се буде придржавала важећег Устава, јер свако друго рјешење изван Устава води до повећања тензија, неповјерења, свађа па на крају до распада. У бх политичкој игри само је Човићев приједлог о "три федералне јединице" нов, јер је први пут јавно изречен од првог човјека ХДЗ-а, док је Никшићева жеља одавно у фокусу бошњачке заједнице о којој сањају од "Исламске декларације" која је послужила као увод у бх грађански рат. Истина, Никшић је, тврдећи да треба тражити компромис, разговарати и доћи до онога гдје би били подједнако сви незадовољни или подједнако сви задовољни, заборавио на Дејтонски споразум којим је управо све то предвиђено. Једна земља, двије равноправне федералне јединице, три конститутивна народа, и сви помало и задовољни и помало незадовољни у заједничком дејтонском компромису. Да ли ће судбина БиХ бити на крају "три у једном", односно три самосталне федералне јединице са својим надлежностима у оквиру заједничке државе која би имала ограничена овлаштења. И вријеме је да се стави тачка на тридесетогодишње ниподаштвање народа у БиХ које им намеће колективни Запад и који, нажалост, има плодно тло у политичком Сарајеву.