КОСАЧОВ: ЕВРОПА ЈЕ ОПСЈЕДНУТА МАНИЈОМ ЗА ПОБЈЕДОМ НАД РУСИЈОМ

БЕОГРАД, 8. МАЈА /СРНА/ - Замјеник предсједника Савјета Федерације Русије Константин Косачов оцијенио је да је Европа опсједнута наставком рата у Украјини по сваку цијену и манијом за побједом над Русијом, али да је увјерен да ће униполарна диктатура постати прошлост и да ће нови модел глобалног управљања - равноправног дијалошког и ненасилног - превладати над диктатом санкција и ратова.

Косачов је додао да европске власти агресивном реториком и наставком рата покушавају да прикрију своје катастрофалне грешке, наводећи да излаз из тог ћорсокака води или ка признању грешака или ка смјени европских елита, што је, како ствари стоје, све изгледније. Говорећи о обиљежавању Дана побједе у Москви и његовом значају за Русију, руски народ и човјечанство, Косачов је истакао да је увјерен да ће Москва сутра бити једно од најбезбједнијих мјеста у свијету, упркос пријетњама украјинског предсјдника Владимира Зеленског, које је назвао дивљим. "Свако ко чак и покуша да угрози живот лидера Русије, Кине и других азијских и европских земаља може се сматрати искљученим из било какве међународне политике. Мислим да ће спонзори украјинског режима схватити ову једноставну истину, чак и узимајући у обзир његов отворено терористички карактер, којим је навикао да се поноси", рекао је Косачов за "Политику". Према његовој оцјени, понашање украјинског предсједника још једном потврђује да кијевске власти не представљају оне Украјинце који су као дио Црвене армије побиједили нацизам, већ оне који су били Хитлерови сарадници и учествовали у Холокаусту, Волинском масакру и истребљивали Русе, Бјелорусе, Јевреје и Пољаке, а по којима улице и тргови у данашњој Украјини носе имена, док се руше споменици херојима који су побиједили нацизам. "Када бивши савезници СССР-а у антихитлеровској коалицији одбијају да заједно са Русијом обиљеже Дан побједе, а истовремено подржавају кијевски режим позивајући Украјинце на сопствене војне параде, то је својеврсна промјена страна у том историјском сукобу. Они се сада налазе на другој страни, односно страни која води сукоб против истине и сјећања у рату између добра и зла", рекао је Косачов. Он сматра да опсједнутост Европе за побједом над Русијом и њено залагање за наставак сукоба у Украјини сугерише да није само идеологија фашизма и нацизма довела до напада на Совјетски Савез 1941. године. "Кампање Европљана под заставом Наполеона или Антанте тежиле су потпуно истим циљевима. Стога нема разлога да се данашња агресивна Европа својом све тоталитарнијом идеологијом милитантног неолиберализма и познатим антируским слоганима сматра нечим веома различитим од Наполеона и Хитлера. `Дранг нах остен` је остао исти, само има други идеолошки премаз", оцијенио је Косачов. Косачов је истакао да је Дан побједе најважнији празник за Русе, за све народе Русије, као и републике бившег Совјетског Савеза, јер су се у Другом свјетском рату борили за голо право да опстану. "За разлику од многих западноевропских народа, који су и под окупацијом настојали да постоје, наши су народи стајали пред Хамлетовим питањем `бити или не бити`. Платили смо огромну цијену. Према историчарима укупан губитак становништва Русије износи чак 31 милион у оба свјетска рата, док су САД изгубиле око 521.000 људи. Разлика је огромна", нагласио је Косачов. Он је подсјетио да је на совјетском фронту поражено 606 њемачких дивизија, а на свим осталим укупно 176. "Други фронт су отворили савезници, САД и Велика Британија, у јуну 1944. године, три године након Хитлеровог напада на СССР и само три мјесеца након што је Црвена армија стигла до државне границе СССР-а, када је до наше побједе остало мање од годину дана", указао је Косачов. Он сматра да одбијање неких Европљана да славе побједу са онима који су је извојевали јасно говори да им је пораз Хитлера и даље болан. Говорећи о подјели свијета и "новој Јалти", Косачов је навео да Русија никако не би вољела да дијели свијет или Европу добијањем неких територија под своју контролу. "Њена борба је борба за принцип недјељивости безбједности. Не можете осигурати сопствену безбједност на рачун других, али то је управо оно што НАТО ради од деведесетих година, кршећи обећања дата совјетском руководству. Отуд и данашња криза", навео је Косачов. Према његовим ријечима, структуре као што је БРИКС нису антизападне, већ антиуниполарне и оне нуде демократску алтернативу хегемонији једне силе. "БРИКС је прототип фундаментално новог модела глобалног управљања у којем ће сви међусобно разговарати као равноправни, а не са позиције економске или војне силе санкција и агресије под маском `хуманитарних организација`", објаснио је Косачов. Он је увјерен да ће демократија побиједити и да ће униполарна диктатура постати ствар прошлости, али да ће се то учинити мирним путем, а не подстицањем крвавих сукоба као у Украјини. Коментаришући посјету предсједника Србије Александра Вучића Москви и најаву његовог сусрета са предсједником Русије Владимиром Путином, Косачов је рекао да је сигуран да два лидера словенских народа који се добро познају имају много тога да размијене, што се односи на билатералне односе, ситуацију на Балкану и шири европски контекст. "Разумемо под каквим се притиском Београд данас налази укључујући отворене покушаје да се предсједнику Србије забрани лет изнад Европе. Управо зато је посјета Вучића Москви 9. маја политичких корак који ће бити цијењен у Русији", навео је Косачов. Он је оцијенио да је Вучићев долазак у Москву политичка порука и потврда да постоје вриједности које дубоко и трајно повезују српски и руски народ. "Не бих спекулисао о конкретним договорима јер није ријеч о званичној посјети већ о сусрету у оквиру прославе. Ипак, могућност да се лицем лица размотре најважније теме у данашњим околностима има изузетну вриједност", рекао је Косачов.