САЧУВАТИ СРПСКУ, ЗА КОЈУ ЈЕ ВРС ПОДНИЈЕЛА ОГРОМНЕ ЖРТВЕ

БАЊАЛУКА, 11. МАЈА /СРНА/ - Војска Републике Српске /ВРС/ израсла је из народа који није хтио да дозволи понављање геноцида, а у одбрани Српске њене јединице поднијеле су огромне жртве захваљујући којима се данас живи у слободи, рекао је Срни виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић.

Вулић је истакао да је најважнија операција коју су извеле јединице ВРС била је "Коридор `92", којом је спојена територија Републике Српске и отворен пут ка Савезној Републици Југославији, што је било од огромног значаја због могућности допремања хуманитарне и медицинске помоћи из ове земље. Указао је и да је међународна заједница имала веома важну улогу током рата у БиХ, при чему су се западне силе као по правилу сврставале на страну српских противника. Према његовим ријечима, у данима када се обиљежава стварање ВРС треба имати на уму да се у миру мора сачувати Република Српска која је у рату одбрањена. Вулићев ауторски текст за Срну преносимо у цијелости, Током 1991. и 1992. године Југословенска народна армија /ЈНА/ није извршавала своје задатке по дотадашњим доктринама и стратегијским претпоставкама. Околности су биле такве да земља није имала спољног агресора, већ је ЈНА била приморана да се бори против унутрашњих разбијача земље. Армија није ни била оспособљавана да се бори против било каквих унутрашњих снага. Због свега наведеног, она није успијевала да испуни све постављене задатке, а посебан проблем представљало је дезертерство, које је у БиХ међу лицима хрватске и муслиманске националности било готово свеопшта појава. У околностима распада југословенске државе Срби у БиХ су увидјели да им је по трећи пут у 20. вијеку запријетила опасност од уништења. Највећи дио српског народа је веома тешко прихватао чињеницу да нестаје земља за чије стварање су управо припадници српског националног корпуса поднијели највеће жртве. Преломни моменат за стварање сопствене војне силе код Срба у БиХ догодио се 27. априла 1992. године, када је формирана СРЈ, чија је војска добила назив Војска Југославије. Већ 4. маја исте године у Скупштини ове новоформиране земље, коју су сачињавале Србија и Црне Гора, донесена је одлука да се војни ефективи који се налазе код ЈНА повуку унутар граница СРЈ. Такав потез приморао је српски народ у БиХ на самоорганизовање и у војном погледу. Тако је Скупштина српског народа у БиХ на својој 16. сједници 12. маја 1992. године донијела одлуку о формирању Војске Српске Републике БиХ, која је од септембра исте године носила назив Војска Републике Српске. Своје војне формације претходно су већ имали припадници муслиманског и хрватског народа. Војску Српске Републике БиХ у почетку је чинило пет корпуса, и то Први и Други крајишки, Источнобосански, Сарајевско-романијски и Херцеговачки корпус. Убрзо након њих, исте године је формиран и Дрински корпус. У првој фази борбених дејстава ВРС суочавала се са бројним проблемима који су настали након повлачења ЈНА из БиХ. Период у коме су припадници ЈНА напуштали БиХ у колективној свијести српског народа на овом подручју остао је упамћен као веома трауматичан. Тада је Србима у БиХ постало сасвим јасно да ће ВРС бити једина оружана сила на коју се могу ослонити у циљу заштите свог постојања. Одмах по формирању ВРС, приступило се и стварању нових јединица. Већ до краја 1992. године, од војске која се налазила у расулу настале су добро организоване и прилично дисциплиноване јединице ВРС. Због одласка великог дијела официрског кадра у СРЈ, јединице ВРС су имале значајних проблема са формирањем командног кадра у бројним јединицама. Војска Републике Српске израсла је из народа који није хтио да дозволи понављање геноцида, памтећи трагичне догађаје из времена Другог свјетског рата. Најважнија операција коју су извеле јединице ВРС била је "Коридор-92", којом је спојена територија Републике Српске и отворен пут ка СРЈ, што је било од огромног значаја због могућности допремања хуманитарне и медицинске помоћи из ове земље. Успјешним извођењем ове операције заустављено је и умирање новорођенчади у Бањалуци због недостатка кисеоника, који на срамоту међународне заједнице није могао бити допремљен из СРЈ усљед санкција уведених овој земљи. Веома важна операција снага ВРС била је и "Врбас `92" током које су српске снаге ослободиле Јајце. У двије митровданске офанзиве из 1992. и 1994. године снаге Херцеговачког корпуса ВРС успјеле су сачувати своје положаје и нису дозволиле знатно многобројнијим хрватско-муслиманским формацијама да овладају вијековним српским подручјем. Међународна заједница имала је веома важну улогу током рата у БиХ, при чему су се западне силе као по правилу сврставале на страну српских противника. Током операције "Лукавац `93", у којој су српске снаге оствариле значајне територијалне добитке и довеле у изузетно тежак положај јединице Првог корпуса такозване Армије РБиХ, западне силе су запријетиле српском руководству да се јединице ВРС морају повући са највећег дијела ослобођене територије на који је требало да дођу снаге УНПРОФОР-а, што је касније и учињено. Међутим, недуго након тога, на мјесто мировних снага поново су пристигле муслиманске формације. У овим догађајима је можда и најдиректније показана сва лицемјерност западних сила. Сарајевско ратиште је било једно од најактивнијих у БиХ. Муслиманска страна је дешавања у овом граду сагледавала искључиво кроз призму "опсаде главног града", иако су снаге ВРС контролисале искључиво онај простор на коме је српски народ сачињавао већину становништва, што значи да је ријеч била о подијељеном граду у коме је српски народ бранио право на свој опстанак. Јединице Сарајевско-романијског корпуса ВРС су у више одбрамбених операција успјеле да зауставе знатно бројније муслиманске нападаче. Ипак, највећи дио Српског Сарајева је према Дејтонском мировном споразуму припао Федерацији БиХ. Највјерније свједочанство о начину дјеловања муслиманске стране у Сарајеву дала је одлука сарајевских Срба да након рата не остану живјети на територији Федерације БиХ, већ су чак и своје мртве поново сахранили на слободној територији Републике Српске. У мањем дијелу Сарајева који је по Дејтону припао Републици Српској изграђено је ново насеље које данас представља средишњи дио града Источно Сарајево. Осим са хрватским и муслиманским формацијама, јединице ВРС суочиле су се током рата и са авијацијом НАТО пакта која је у више наврата бомбардовала територију Републике Српске током 1994. и 1995. године. Током прве половине септембра 1995. године НАТО је бомбардовао бројна мјеста у Републици Српској, при чему су страдали припадници ВРС, али и бројни цивили. Ипак, иако са знатно скромнијим наоружањем, борци ВРС успјели су оборити више непријатељских авиона, који су тада представљали врхунска достигнућа војне технике. Снаге ВРС тада су биле нападнуте и од "Снага за брза дејства", које су сачињавали војници из земаља НАТО пакта. Након рата, дјеловањем Хашког трибунала који је на вишегодишње затворске казне осудио скоро комплетно српско војно и цивилно руководство, водила се и "борба за историју", у којој су западне силе покушале ставити жиг кривице за рат искључиво српској страни. Један од основних задатака историографије у Републици Српској у наредном периоду требало би управо због тога да буде расвјетљавање историје Републике Српске, гдје би научним путем био деконструисан наратив створен у Хашком трибуналу, али и у судовима у Сарајеву. У одбрани Републике Српске јединице ВРС поднијеле су огромне жртве, захваљујући којима сви ми данас живимо у слободи. У данима када обиљежавамо стварање ВРС, сви заједно требало би да имамо на уму да морамо у миру сачувати Републику Српску која је у рату одбрањена. Војска Републике Српске формирана је 12. маја 1992. године и на крају Одбрамбено-отаџбинског рата имала је 210.000 бораца. Погинула су 23.752 борца. Војска је након 14 година постојања ушла у састав Оружаних снага БиХ гдје њено војно насљеђе и идентитет његује Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук. Централна манифестација обиљежавања Дана ВРС и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука биће одржана сутра у касарни "Козара".