КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ - РИМСКИ ИМПЕРАТОР

БИЈЕЉИНА, 21. МАЈА /СРНА/ - Римски цар Флавије Валерије Константин Велики /271-337/, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије - у Нишу, умро је 22. маја 337. године.

Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним дијелом Римског царства. Од 312. је владао заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а послије побједе над њим 324. сам је господарио цијелим царством до смрти. Са Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вјероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес како би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ - Цариград, нову пријестоницу Римског царства.