РАТНИ ЗАДАТАК ДРУГЕ ОЗРЕНСКЕ ЛАКЕ ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ НИЈЕ БИО ЛАК, АЛИ ЈЕ ОСТВАРЕН

ПЕТРОВО, 24. MАJА /СРНА/ - Друга озренска лака пјешадијска бригада ВРС спријечила је уништење српског становништва и тако испунила приоритетни задатак који није био нимало лак с обзиром на њен стратешки значај у одбрани Озрена од домаћих непријатеља, муџахедина и НАТО-а, истакнуто је на обиљежавању Дана бригаде у Петрову.

Како је данас напоменуто, Друга озренска лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске раздвајала је зенички и тузлански корпус такозване Армије БиХ и истовремено се супростављала непријатељском Одреду "Ел муџахедин", којима је помагао и НАТО. Из ове бригаде за одбрану Озрена и Републике Српске 421 борац дао је живот, а и данас се неколико њих води као нестало. Некадашњи командант Друге озренске лаке пешадијске бригаде Голуб Панић нагласио је да су њени припадници учествујући у стварању Републике Српске испунили приоритетни задатак и спријечили уништење српског становништва. Панић је истакао да је ратни пут био веома тежак с обзиром на ширину фронта од око 200 километара, која се протезала од Сижја /Лукавац/ до Љесковице /Жепче/. "Бригада је настала на ледини. Самоорганизована од јединица локалног српског становништва на темељима сјећања о великом страдању Срба овог краја током Другог свјетског рата", рекао је Панић новинарима. Некадашњи припадник ове бригаде који је и учествовао у њеном формирању Драган Јокић истакао је да је срећан што је данас поново у прилици да види некадашње саборце са којима се борио за свој народ. Током ратног пута Јокић је учествовао у извлачењу становништва из Возуће, када је у координисаном нападу Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, јединица "Ел муџахедин" и НАТО снага за брзе интервенције извршен стравичан злочин над заробљеним српским цивилима и борцима. Некадашњи припадник Жељко Мичић три пута је рањаван бранећи вјековно огњиште, са којег је 1995. године протјеран. Мичић је поручио да је у његовим саборцима и даље снага да се одбрани Република Српска, иако им је имовина остала у Федерацији БиХ. Јовану Стевићу из Тумара је 1994. године погинуо брат близанац који се из Њемачке вратио да брани своју очевину и огњиште. "Ја сам дошао из Словеније. Било је тешко. Стално нападани од Зенице, Лукавца, са свих страна", присјетио се Стевић. Вијенце пред Спомен-крстом положиле су породице погинулих, делегације Друге озренске лаке пјешадијске бригаде, Други, Трећи и Пети батаљон Друге озренске лаке пјешадијске бригаде, ветерани војне полиције, ветерани из Србије, Градске борачке организације Добој. Пошту су одали и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, представници општина Петрово и Брод, града Добој, те Удружење грађана из Борова. Друга озренска лака пјешадијска бригада формирана је 23. маја 1992. године и била је пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса. На дан формирања имала је 3.720 припадника. Из бригаде је 1. новембра 1993. године издвојен дио јединица и од њих је формирана Четврта озренска лака пјешадијска бригада.