ВЕЧЕ ЗАБОРАВЉЕНИХ СРПСКИХ ХЕРОИНА

ПОДГОРИЦА, 25. МАЈА /СРНА/ - Заборављеним херионама српског народа Олги Луковић-Пјановић и Ружици Борисављевић било је посвећено вече у Српској кући у Подгорици, гдје су присутнима представљена њихова дјела о којима се тек површно зна или не зна ништа, што би требало да се промијени у будућности.

Књижевница Гордана Срећковић истакла да се о Пјановићевој, која је стекла докторат на чувеној Сорбони, док о Борисављевићевој, чланици чувеног предратног Српског клуба и припадници Равногорског покрета, готово да нико и није чуо. Олга Луковић се послије Другог свјетског рата удала за Братољуба Клаића, познатог лингвисту, лексикографа и аутора чувеног Рјечника страних ријечи објављеног 1951. године. "Управо се овдје поновио случај Милеве Марић, за коју више и није тајна да је, бар, коаутор теорије релативитета, чији је номинални творац њен супруг Алберт Ајнштајн. Тако је и Олга Луковић засигурно овдје одрадила лавовски дио посла. Она је знала осам живих језика, али и четири `мртва` - старолатински, старогрчки, етрурски и санскрит", навела је Срећковићева. Према њеним ријечима, Луковићева је оставила огромно научно дјело иза себе, чији ће значај увидјети тек будуће генерације. "Она је увидјела `античку драму српског народа` и упркос подсмевању и извргавању руглу, заокружила своје поставке, остављајући генерацијама које долазе да их развијају даље", нагласила је Срећковићева. Олга Луковић се обраћала научној јавности и Академији наука, али су њене интервенције остајале без одговора. Захваљујући њој, данас је српска аутохтонистичка школа већ попримила широки круг истраживача и поборника. Ружица Борисављевић, "Књегиња од Старог Влаха", осим што је била љепотица, била је пламени патриота. "Душица и Ружица, Равногорке заборављене у Србији, биле су познате у Италији и Швајцарској, не само у редовима наших исељеника. Потицале су из једне од две средњевековне племићке породице опстале у Старом Расу", навела је Срећковићева. Сестре су преживјеле Босанску голготу, али су у Италију стигле као костури, због прележаног тифуса. Уз помоћ цркве и емигрантских удружења, Душица је у Риму завршила студије медицине, а Ружица Умјетничку академију. Ружица је постала представник Српског културног клуба "Свети Сава" за Италију, а била је и дописник гласила клуба "Српска борба". Благодарећи својој изузетној, продуховљеној љепоти, у Италији је поред осталог направила и каријеру као манекенка. Ипак, главна преокупација Ружице и Душице Борисављевић било је старање о српским избјеглицама. Италија их је била препуна непосредно послије рата, али, долазили су и наредних деценија, бјежећи илегално преко границе.