ПРЕЖИВЈЕЛИ СРБИ: СВАКИ ПУТ ЈЕ СВЕ ТЕЖЕ

БРАДИНА, 25. МАЈА /СРНА/ - Сваки пут је све теже доћи у Брадину, рекла је Здравка Кукричар, рођена Мркајић, која је у овом селу код Коњица изгубила комплетну породицу које су убили припадници хрватских и муслиманских снага у нападу 25. маја 1992. године.

"Изгубила сам цијелу породицу, рођаке, кумове, пријатеље. Видите и сами да се ни за огњишта не зна. Када год долазим преплачем читав пут. Доћем једном или два пута да обиђем гробове", рекла је Кукричар. Слободан Мркајић је истакао да не смије бити заборављено оно што се десило на овом мјесту и да све жртве морају бити признате. Зоран Ђорђић, свједок ратног злочина, рекао је да је 25. и 26. маја у Брадини убијено 48 цивила, од којих је најмлађа жртва био Његош Копривица, а најстарија Милан Куљанин од 91 годину. "Овдје је било три пута горе од онога шта су усташе радиле у Јасеновцу. Бензином су поливали ноге и палили. Мом рођаку Мирку Ђорђићу су загријану жицу гурали од грла до уста и тако назад", рекао је Ђорђић. Он је навео да је у Брадини један логор био у основној школи у којем су биле жене и дјеца, а други је био у сали у Челебићу гдје су били мушкарци. Напоменуо је да је пријављено 28 силовања ван логора и 11 у логору. Подсјетио је и да су 12. јула муслиманско-хрватске снаге бациле гранату на салу у Челебићу и да је том приликом погинуло 13 Срба затвореника. Ђорђић је навео да се предмет који се односи на злочине на овом простору у вануставном Суду БиХ води као предмет "Есад Рамић и други". Парох коњички Бранимир Боровчанин рекао је новинарима да у Брадини сада живе само два становника, али да се не смије изгубити нада да ће се овај број повећати. Он је навео да је Коњиц предивно мјесто које има око 130 православних хришћана са сталном адресом боравка. Брадина је једно од највећих стратишта српског народа, који је брутално убијан и протјериван са својих огњишта. У крвавом походу муслиманско-хрватских оружаних снага у Брадини је за три дана убијено 48 српских цивила, а велики број Срба је заробљен и одведен у логоре, гдје је од посљедица тортуре живот изгубило још 22, док се за пет лица и даље трага. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова имовина је опљачкана, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. Сјећања на овај догађај још су болна за преживјеле, који сваке године на овај дан долазе у Брадину да прислуже свијеће за трагично настрадале чланове породице. Укупно је у овом селу обновљено шест кућа, које су послије тога више пута опљачкане.