ЦВИЈАНОВИЋ: ОБНОВИТИ ОНО ШТО ДЕЈТОН ЗНАЧИ ДА НАРЕДНИХ 30 ГОДИНА БУДЕ БОЉЕ ОД ПРЕТХОДНИХ 30

ДЕЈТОН, 26. МАЈА /СРНА/ - Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да на 30. годишњицу од Дејтонског мировног споразума треба обновити оно што заиста тај споразум и значи - сагласност, уставност и сарадњу међу једнакима и вратити се основама да наредних тридесет година буде боље од претходних тридесет.

Обраћање српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ на скупу у Охају поводом обиљежавања 30. годишњице од Дејтонског мировног споразума Срна преноси у цијелости: "Са дубоким уважавањем и осјећајем одговорности обраћам вам се овдје у Дејтону, граду у ком је промијењена наша историја. Прије тридесет година, Дејтонски мировни споразум окончао је разорни рат и успоставио уставни оквир за БиХ који је одражавао стварност нашег друштва. Дао је право сваком од три конститутивна народа и два ентитета да собом самостално управљају у оквиру једне државе. Дејтон није избрисао наше разлике – дао је организацију. Није наметнуо јединство - дао је структуру. Међутим, данас се та равнотежа полако урушава - не путем демократског мандата, већ дјеловањем неизабраних међународних актера који Дејтон не доживљавају као обавезујући споразум, већ као живи документ који треба растезати, тумачити и преправљати - без сагласности домаћих актера. Тачно је да је БиХ у протеклих 30 година третирана као радикални пројекат изградње државе. Тај експериментални приступ водио је земљу из једне кризе у другу. Готово све стране интервенције извршене су без преговора, без парламентарне процедуре и без уставног легитимитета. Оправдано је и примјерено да управо овдје, у самом Дејтону, поновимо да Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мијења наше законе, да суспендује уставе ентитета, да инструментализује правни систем ради ућуткивања и уклањања наших демократски изабраних лидера, као што је предсједник Републике Српске Милорад Додик, или да кажњава наше политичке странке. Све наведено чинио је Кристијан Шмит, као и многи његови претходници током протекле три деценије. Највише забрињава посезање за злоупотребом правосуђа, гдје се на легитимно политичко неслагање одговара кривичним пријавама, оптужницама и пријетњама хапшењем. Пажљиво сам саслушала шта су о томе говорили предсједник /САД Доналд/ Трамп, потпредсједник /Џеј-Ди/ Венс, /амерички државни/ секретар /Марко/ Рубио, и прије само два дана замјеник америчког државног секретара /Кристофер/ Ландау. Сасвим је јасно да је модел изградње државе, који се промовише у БиХ већ три деценије, у супротности са политиком нове администрације предсједника Трампа. Вјерујем да ће нам његова администрација помоћи да спасимо демократију у БиХ, гдје њена будућност неће бити писана декретима и страним диктатом, него правом и нашим уставом. Ја долазим из Републике Српске и желим јасно да нагласим: ми не подривамо Дејтонски споразум - ми га бранимо. Али, не желимо да нам они који не учествују на нашим изборима, не говоре наш језик и који не сносе посљедице за своје наметнуте одлуке диктирају како ми треба да радимо и управљамо. Један примјер наше посвећености јесте то што је 21. новембар, дан када је потписан Дејтонски споразум, државни празник у Републици Српској, док је у другом ентитету то обичан радни дан. Ми желимо да обновимо Дејтон - да се вратимо споразуму какав је потписан, а не каквим га данас замишљају. Зато Република Српска позива да се вратимо основама. Спремни смо да учествујемо у структурисаном дијалогу са свим странама. Ако споразум треба да еволуира, онда мора да еволуира законито - путем амандмана и уз сагласност свих страна. Такође, вјерујемо у стратешко партнерство са Сједињеним Америчким Државама, посебно када је ријеч о инвестицијама у енергетски сектор, као и о експлоатацији критичних минерала, на темељима транспарентности и уставности. На крају, желим да нагласим: мир је био могућ 1995. године јер су све стране биле уважене и саслушане. Мир 2025. године захтијева исти приступ.