БАБИЋ: ЗНАЧАЈ ФИЛОЛОШКИХ ДИСЦИПЛИНА У АКАДЕМСКОМ И ДРУШТВЕНОМ КОНТЕКСТУ

БАЊАЛУКА, 26. МАЈА /СРНА/ - Декан Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Биљана Бабић рекла је да ова високошколска установа наставља да указује на значај филолошких дисциплина у академском и друштвеном контексту Републике Српске, БиХ и региону.

Бабићева је истакла да су осим филозофских, филолошке дисциплине темељ сваког друштва. "Интересовање за филолошку дисциплину у нашој средини постоји, али и добра будућност, јер уз додатне едукације пружају низ могућности за запослење будућих генерација", рекла је Бабићева новинарима у Бањалуци поводом обиљежавања Дана Филолошког факултета – Светих Ћирила и Методија. Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин рекао је да Филолошки факултет обиљежава 16 година успјешног рада, на којем се изучавају свјетски језици - руски, енглески, њемачки, француски, италијански, кинески и српски. Он је навео да је на овом факултету од ове године покренут студијски програм српског језика за странце. "Посебно је важно за наше студенте, стране држављане, којих је све већи број на Универзитету у Бањалуци", истакао је Гајанин. Према његовим ријечима, Филолошки факултет се истиче и по међународној сарадњи, односно највећи број наставника, сарадника и студената иде на размјену на друге универзитете широм свијета, што је стратешки циљ ове високообразовне установе. "Руководство чини све да овај факултет из дана у дан буде све бољи. Техничке услове и просторне капацитете има, али нису довољни, јер је значајан број студијски програма отворен у посљедње вријеме. Отворен је и студијски програм Синологија, који расте из године у годину", поручио је Гајанин, те додао да у сарадњи са Владом Српске и ресорним министарством ове капацитете покушају проширити. Професор на Универзитету у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици Валентина Питулић рекла је да је у својој бесједи поводом Дана Филозофског факултета говорила о важности очувања српског језика и ћирилице. Она је оцијенила да у тешким временима не треба очајавати, те наћи упориште у језику и писму. "То је порука моје беседе, да кроз веру, наду и љубав човек може да поднесе све", поручила је Питулићева.