ПРЊАВОР ЈОШ НЕ ЗНА ЗА СУДБИНУ 30 ЛИЦА

ПРЊАВОР, 27. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је данас у Прњавору да је три деценије од окончања Одбрамбено–отаџбинског рата непозната судбина великог броја људи и да се на подручју Републике Српске на списку несталих још налази 1.627 лица.

"То је велики број с обзиром на територију коју покривамо, број становника и да је прошло 30 година од краја рата, а имајући у виду темпо проналажења тај процес неће имати крај, односно ми нећемо моћи рећи да је он завршен", рекла је Граорчева новинарима. Она је, након парастоса и полагања вијенаца код Споменика јунацима града, поводом обиљежавања Дана Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Прњавор, додала да се 126 бораца воде као нестали на Озрену, а на овом ратишту нестао је и велики број бораца из Прњавора због чега је 27. мај датум који је дубоко урезан у сјећање свих који још траже нестале чланове своје породице. Она је напоменула да управо Озрен свима буди тешке емоције јер се на овој планини налазио камп муџахедина, српски борци су страдали на најсвирепије начине, а измјештене су и гробнице у којима су се налазила тијела српских бораца. Као један од узрока застоја у процесу тражења несталих Граорчева је навела оснивање Института за нестала лица БиХ и прелазак надлежности процеса тражења на ниво БиХ. "Сматрамо да је једино рјешење, у овом тренутку, враћање процеса на ентитетски ниво. Имамо апсолутну подршку предсједника Републике Српске и свих институција Српске да се овај процес покрене и да покушамо доћи до информација о несталима", рекла је Граорчева новинарима. Она је подсјетила да у три спомен-костурнице у Републици Српској, у Источном Сарајеву, Бањалуци и Невесињу има 570 посмртних остатака за које Међународна комисија задужена за идентификацију тврди да идентификација није могућа. "То је нешто у шта не можемо да повјерујемо јер је немогуће да они не припадају овом рату и да нема довољно крвних узорака јер медицина стално напредује па несталу особу може да идентификује и рођак, а не само најближи сродник. Због свега тога не вјерујемо у причу да тијела не могу бити идентификована", истакла је Граорчева. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Прњавор Жељко Керезовић рекао је да ова организација 27. мај симболично обиљежава јер је на тај датум прије 30 година на Озрену велики број Прњаворчана дао живот за Републику Српску. "У још два наврата, у јулу и септембру 1995. године, 108 наших најбољих синова дало је живот за Републику Српску, много их је рањено, а нажалост неки од њих се никада нису вратили. Трагамо за посмртним остацима 30 бораца, међутим због измјештања масовних гробница све је теже доћи до информација, процес тражења одвија се претешко, али ми немамо право да одустанемо и нећемо", рекао је Керезовић новинарима. Он је напоменуо да је Прњавор са 626 погинулих бораца поднио велику жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, о чему се треба што више причати младима, а о страдању српског народа учити и у школама. "Не смијемо заборавити највећу жртву, посебно данас када се врши притисак на српски народ, на Републику Српску, када нас уцјењују, смјењују легитимно изабране представнике власти, укидају надлежности. Наша порука данас са овог мјеста је да морамо бити сложни и јединствени као што су наши јунаци били у рату", рекао је Керезовић. Парастосу и полагању вијенаца присуствовао је и градоначелник Прњавора Дарко Томаш који је рекао да ће Градска управа увијек давати пуну подршку свим борачким категоријама. "Током свих протеклих година наше сарадње то смо и показали, између нас постоји, прије свега, уважавање и поштовање, а подршка смо и у реализацији њихових пројеката", навео је Томаш. Током данашњег помена чланови породица погинулих и несталих бораца положили су цвијеће код споменика са уклесаним ликовима погинулих бораца, а парастосу су присуствовали и представници градске Организације ратних војних инвалида, Борачке организације, Полицијске станице и Кола српских сестара.