У ПЕТАК ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ОДБРАНЕ ГРАДА

ПРИЈЕДОР, 28. МАЈА /СРНА/ - Дан одбране града Приједора биће обиљежен свечаним дефилеом у петак, 30. маја, поводом 83 године од ослобођења и 33 године од одбране од напада муслиманских и хрватских паравојних формација.

Из Градске управе саопштено је да ће се свечани дефиле са почетком у 10.30 часова кретати од споменика "За Крст часни", дијеловима улица Николе Пашића, Светосавске, проте Матеје Ненадовића и краља Петра Првог Ослободиоца до Трга Мајора Зорана Карлице. У одбрани Приједора 30. маја 1992. године погинуло је 15, а рањено 26 припадника војске и полиције. Милан Тубин /58/ из Приједора, присјећајући се тог дана, каже за Срну да је друга страна била добро организована, али су се српска војска и полиција успјешно супротставиле и одбраниле град. "Сви смо трудили тај дан, и војска и полиција. Али, кад погледаш каква је сила била са друге стране, како су били организовани и како се кренули изненада, ми смо још и добро прошли јер смо чували једни друге. Тога јутра и полиција и војска били су једно. И показала се та слога и зато и јесте град тако био одбрањен", рекао је Тубин. У ноћи између 29. и 30. маја 1992. године из касарне "Жарко Згоњанин" јединица коју је предводио његов стриц Брацо Тубин подигнута је најприје у Црну Долину. "Службе су имале информације да паравојне јединице припремају напад на град. Ноћ је већ пролазила, тамо се ништа није дешавало, али негдје у зору почела је пуцњава у Приједору. Нас су утоварили у пинцеве и истоварили нас у Лукавици. Одмах је кренула пуцњава одоздо од Сане чим смо почели излазити из камиона", сјећа се Тубин. На потезу од Лукавице ка тадашњем ресторану "Обала" на Сани и даље низводно ка хотелу Приједор борбе су трајале неколико сати. "Били су добро наоружани и организовани, добро припремани. Видјело се то по наоружању и униформама кад смо ту дошли. Брацо Тубин је био велики патриота, велики Србин, изузетно храбар. Ангажовао се још од Славоније у септембру 1991. године, добро је пазио на нас и бринуо својим људима. Такви људи као што је он су зауставили напад са ове стране, док је код СУП-а била друга екипа, већином људи Зорана Карлице", прича Тубин. Он се присјетио и погибије мајора Карлице, чије име данас носи главни трг у Приједору, истичући да је био храбар и срчан борац. Тубин се сјећа да је служио војску у Травнику када су му у децембру 1990. године мајка, отац и супруга погинули у саобраћајној незгоди, кренувши му на заклетву. Остала је беба од девет мјесеци и, према правилима ЈНА, као самохрани отац био је ослобођен наставка војног рока. "Кад су почела ратна дешавања у БиХ пријавио сам се у најближу касарну и добио позив да завршим служење војног рока. Распоређен сам у касарну овдје у Приједору, у 43. моторизовану бригаду у којој сам остао до краја рата", каже Тубин.