КВАНТНА МЕХАНИКА - ТЕМЕЉ МОДЕРНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. МАЈА /СРНА/ - Електротехнички факултет Универзитета у Источном Сарајеву организовао је данас научни симпозијум поводом 100 година од открића квантне маханике, која је темељ модерне физике и свих модерних технологија које су обиљежиле 20. вијек, навео је професор на Електротехничком факултету у Источном Сарајеву Жељко Пржуљ.

"Без квантне механике нема ни полупроводника, полупроводних технологија, нема ни ласера, нанотехнологија, магнетних меморија, процесора, а и магнетна резонанца је исто заснована на тим законитостима", рекао је Пржуљ новинарима. Он је навео да је квантна механика револуционарна теорија која је радикално промијенила гледање на стварност. Пржуљ је напоменуо да су УН прогласиле 2025. Међународном годином квантних наука и квантних технологија. "Вернер Хајзенберг је 1925. године први пут са својом групом истраживача математички заокружио и формализовао квантну механику какву данас познајемо. Пар мјесеци послије њега је то урадио и Ервин Шредингер, зато је ова година и изабрана", подсјетио је Пржуљ, који ради и на Институту за нуклеарне науке "Винча". Он је навео да не постоји званична интерпретација квантне механике, те да ни тројица научника који су највише допринијели њеном развоју - Алберт Ајнштајн, Ервин Шредингер и Луји де Брољ нису прихватили званичну интерпретацију. Професор са Електротехничког факултета у Београду Дејан Гвоздић рекао је да у широј јавности влада увјерење да је квантна механика веома апстрактна наука која може бити сувопарна и да многи не виде директну корист од ње. "Истина је потпуно супротна. Квантна механика у данашњем тренутку омогућава да се развију многобројне технолошке дисциплине и информационо-комуникационо друштво, у којем живимо, заснива се на многим достигнућима у вези са квантном механиком", истакао је Гвоздић. Он очекује да ће доћи до одређене интеграције квантних рачунара и вјештачке интелигенције. "Ово што данас видимо као вјештачку интелигенцију изгледаће као једна увертира у читаву причу", указао је Гвоздић. Редовни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду Милан Пантић рекао је да ће на симпозијуму говорити о теми "Упознајмо квантни свијет", односно како квантна суперпозиција утиче на стварност. "Покушаћемо да објаснимо шта је стварност. То је круцијални термин који се среће у физици, метафизици, филозофији. Дакле, постоје неке ствари и када их не посматрамо", навео је он. Пантић је додао и да квантна физика уноси мистерије, парадоксе и све оно чиме може да мијења стварност. Декан Електротехничког факултета Унитерзитета у Источном Сарајеву Божидар Поповић рекао је да је данас постављена и изложба о српском физичару и математичару Милеви Марић Ајнштајн. "Изложба о нашој Милеви Марић Ајнштан, која је, могу слободно да кажем, директно заслужна за дијелове овакве теорије је јако интересантна", истакао је Поповић. Изложба је организована у сарадњи Електротехничког факултета и Савеза иноватора Републике Српске. На симпозијуму учествују еминентна имена из области квантне механике из Србије и Републике Српске.