САБОР "ПЈЕВАЈ, РОМАНИЈО" ОКУПИО УЧЕСНИКЕ ИЗ СРПСКЕ, СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

СОКОЛАЦ, 1. ЈУНА /СРНА/ - На Сокоцу је данас одржан Сабор изворног народног пјевања "Пјевај, Романијо" на коме се окупило готово 300 учесника из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Прије отварања, учесници су у народним ношњама из својих крајева прошетали улицом до порте цркве Светог пророка Илије, гдје се и одржавао сабор 32 пјевачке групе, гуслара, пјесника и свирача. Слободан Комленовић из локалног КУД-а "Завичај", које је организатор, рекао је Срни да су посљедњих десетак година, захваљујући електронским медијима и друштвеним мрежама, јавности представили скоро све народне обичаје романијског краја. "Поносимо се тиме што смо младим генерацијама оставили у задатак да чувају нашу традицију", поручио је Комленовић. Предсједник скупштине Завичајног удружења "Извор" из Добоја Рада Јањушић навела је да годинама наступају на сабору на Сокоцу, те да је њихов циљ чување традиције и изворне пјесме из сарајевско-зеничке регије. "Имамо 20 активних чланова који дјелују кроз мушку и женску изворну групу, снимамо кратке документарне филмове о обичајима, учествујемо на народним саборима и доносимо награде", навела је Јањушићева. Милан Шиник из КУД-а "Козара" из Горњих Подградаца рекао је да трећи пут учествују на манифестацији "Пјевај Романијо" и да су се данас публици представили са трочланом женском и петочланом мушком групом и крајишком пјесмом ојкачом. Предсједник Удружења "Сретењска свитања 2004" из села Раниловићи код Аранђеловца Радиша Стојановић рекао је да га посебно радује долазак на саборовање чувара традиције на Романији, гдје узвраћају братску посјету. "И данас смо се држали изреке `пјевај брате песму свога краја` чиме смо испоштовали славље и правила Сабора изворног народног певања. Сарађујемо са двије изворне певачке групе са Сокоца, које гостују у Аранђеловцу на Првенству Србије", навео је Стојановић. Према његовим ријечима, локалне заједнице у Србији и Републици Српској треба на све начине да подрже младе како би почели да се баве изворним народним пјевањем и тај вид српске тадиције сачувају од заборава. Поздрављајући учеснике сабора у порти храма, протојереј ставрофор Младен Видаковић је истакао да је и овај скуп прилика да се браћа кроз пјесму радују и молитве приносе Светом пророку Илији за здравље, за свако добро и напредак.