ПЕТКОВИЋ: ПРИШТИНА ОДРЖАВА МЕТОДОЛОГИЈУ МРЖЊЕ КОЈА ЈЕ МОТИВИСАЛА УБИСТВО ПОРОДИЦЕ СТОЛИЋ

БЕОГРАД, 4. ЈУНА /СРНА/ - Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да у политичким пројекцијама Приштине и даље живи методологија мржње према Србима, која је мотивисала некажњено убиство породице Столић прије 22 године у Обилићу.

Петковић подсјећа да су на данашњи дан 2003. године у својој кући у Обилићу убијени супружници Слободан и Радмила Столић и њихов син Љубинко, а да починиоци овог монструозног злочина никад нису приведени правди. "Они су зверски мучени, а патолози су на њиховим телима пронашли вишеструке трагове тортуре, иако је кућа у којој је убиство почињено била запаљена како би били прикривени трагови злочина", наводи Петковић. Као и у другим случајевима убистава Срба након доласка међународних снага на Косово и Метохију, Петковић истиче да починиоци нису идентификовани, иако је мотив злочина јасан – застрашивање потенцијалних повратника, као и малобројних Срба који су у том тренутку живјели у Обилићу. Петковић наводи да је таква злочиначка пракса, спонзорисана од екстремистичких и терористичких политичких структура у Приштини, кулминацију имала непуну годину касније у мартовском погрому 2004. године. Он указује да методичност и звјерска безосјећајност мучитеља није била мотивисана личним разлозима или користољубљем, већ је била симптом дубоке и широко распрострањене мржње према Србима и шовинизма који су поједине политичке структуре, не само толерисале, већ и потхрањивале и подстицале. "Та идеологија мржње до данас живи и опстаје у политичким пројекцијама Приштине, која има јасан циљ да Срби нестану са Косова и Метохије, и то доказује свакодневна пракса Куртијевог режима на северу покрајине", рекао је Петковић. Директор Канцеларије за Косово и Метохију указује да се здраво друштво не може градити на мржњи и некажњеним злочинима, те да не може бити мултиетничности док злочинци слободно ходају улицама, нити може бити стабилног и одрживог мира и међунационалног повјерења. Убиство породице Столић је једно од најмонструознијих убистава Срба на Косову и Метохији извршених након доласка међународних војних и цивилних снага и увођења протектората Уједињених нација. Према налазима обдукције, Слободан и Радмила Столић, стари око 80 година, и њихов педесетогодишњи син Љубинко убијени су ножевима и тупим предметима. Обдукција је утврдила трагове скакања по несрећним људима, а јетра и унутрашњи органи били су им потпуно разорени. Радмили су поломљене обје руке, а убијена је ударцем у потиљак, Слободан је на сљепоочници имао рупу пречника шест центиметара насталу од ударца тупим предметом, док је Љубинко задобио више удараца ножем у срце. Злочин је тада узнемирио Србе у Обилићу и натјерао их на исељавање. УНМИК је тада понудио награду од 50.000 евра за информацију о убици, а међународни истражиоци обуставили су истрагу због недостатка доказа.