БЕЗ ЈЕДИНСТВА И ПАТРИОТСКОГ ДУХА ВРС ПРОБОЈ КОРИДОРА НЕ БИ БИО МОГУЋ

ДОБОЈ, 7. ЈУНА /СРНА/ - Операцију "Коридор живота" 1992. године не би било могуће извести да није било патротског духа, слоге и јединства који су красили Војску Републике Српске, истакнуто је у Ристића Гају код Добоја гдје су данас обиљежене 33 година од почетка пробоја коридора.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић истакао је да је операција коридор почела из овог мјеста с циљем територијалног повезивања западног и источног дијела Републике Српске и спајања са матицом Србијом. "Да то тада није урађено, поставља се питање да ли би уопште била одбрањена Република Српска и слобода. Српски народ је и у овој операцији, али и током цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата имао један циљ, одбранити српски народ и спријечити оно што му се десило у Другом свјетском рату, сачувати вјековна огњишта, Републику Српску и слободу", рекао је Остојић. Сви који су учествовали у рату, истакао је Остојић, показали су изузетно херојство и патриотизам, било је жртава, али је било и побједе и слободе. "Живимо данас, 30 година касније, у слободној Републици Српској, у миру и желимо да он вјечно траје. Ако су претходне генерације морале да ратују и претрпе страшна страдања, молимо се Богу да будућа генерација живи у слободи и у миру гради Републику Српску", рекао је Остојић. Предсједник Скупштине града Добоја Зоран Благојевић рекао је да је пробој коридора била једна од најблиставијих борби Војске Републике Српске и да о томе треба да се говори, поготово они који су спремали ту операцију. "Ово није било важно само за Крњин, Добој, Требаву, Вучијак, већ за цијелу Републику Српску, а посебно је било значајно за њен западни дио", истакао је Благојевић и нагласио да се данас треба борити да се та борба за слободу не заборави. Град Добој, подсјетио је, сваке године учествује у обиљежавању оваквих догађаја и организаторима даје подршку да се никад не забораве ови дани. Учесник рата Милан Михић истакао је да је ово свето мјесто одакле се кренуло у пробој коридора и да су тада били мотивисани да се боре за слободу и да сачувају своја огњишта. "Имали смо вољу за све. У јединици сам био са два сина", испричао је Михић новинарима. Милорад Нешић, члан породице погинулог борца, рекао је да је у вријеме када је његов отац страдао имао 16 година, те да је много поносан на свог оца за кога каже да је био признат од својих сабораца. "Покојни отац је радио 22 године у Аустрији и када се десио несрећни рат који нам је наметнут, остао је овдје, прикључио се крњинској бригади и трагично страдао", испричао је Нешић. Војна операција "Коридор 92" трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на подручју Посавине, а извеле су је снаге Првог Крајишког корпуса, Источнобосанског корпуса и полиције Републике Српске Крајине, а командовао је генерал Момир Талић. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске, у операцији "Коридор 92" погинуло је 877 припадника Војске Републике Српске, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника МУП-а Републике Српске Крајине. Директан повод за ову војну акцију, која је најсвјетлији и најхуманији ратни подвиг Војске Републике Српске, била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника. Парастос у Ристића Гају у добојском насељу Опсине служен је код споменика на коме је 445 имена погинулих српских бораца са подручја Крњина, а вијенце су положили представници породица погинулих и некадашње Крњинске бригаде Војске Републике Српске.