У ПРЕВИЈИ ПРОИЗВОДЕ ОРГАНСКО ПОВРЋЕ НА ВОДИ, БЕЗ ГРАМА ХЕМИЈЕ

РИБНИК, 14. ЈУНА /СРНА/ - Лука Врачар из Рибника на свом имању у Превији производи органско поврће на води, у току процеса производње не примјењује ни грам хемије, а цијели систем покрећу рибе.

Врачар, инжењер пољопривреде, рекао је Срни да су каде у којима саде поврће пуњене чистим ријечним шљунком, без имало земље, који је опран три пута прије пуњења и назива се бед. "Имамо и каде које се називају сплавови, у којима се налази стиропор који плута на води, а биљке су на води", навео је Врачар, предсједник Удружења мреже младих агропредузетника Републике Српске. Први је у БиХ који је у области пољопривредне производње почео са примјеном технолошке иновације "Система аквапоније" који представља симбиозу риба, биљака и микроорганизама. "Читав систем покрећу рибе када би се нека хемија примијенила на биљку кроз коријен, тај садржај би се вратио код риба и оне би угинуле. Овдје имамо три базена са рибом чији је капацитет шест и по кубика, ту смо убацили млађ шарана, ми хранимо рибе, а оне својим изметом хране биљке", појаснио је Врачар. Врачар је у оквиру пилот-пројекта у производним кадама засадио црвену и жуту паприку, парадајз, краставац, јагоду, целер, нану, босиљак, а у наредном периоду планира да засади зелену салату и руколу. Акценат жели да стави на узгој зачинског биља, као што су нана, босиљак, целер, оригано, першун, рукола, а постоји могућност да производњу прошири доградњом још једног пластеника. У пластенику има око 2.500 садница, укупна површина пластеника је 208 метара квадратних, а производне каде чине 62 квадрата. Све је аутоматизовано. Лука је рекао да је у пољопривредну производњу на њиховом имању у Превији код Рибника укључена цијела породица, мајка, отац и двије сестре. Врачар сматра да је пољопривреда постала озбиљан бизнис, да је овакав начин производње веома заступљен у свијету, предњаче Холандија и Израел, гдје је први пут и видио овакав начин органске производње хране. "У догледној будућности овај начин пољопривреде стићи ће и код нас, јер смо земља која има пуно воде и могу се наводњавати парцеле на отвореном. Сматрам да је за подручје Херцеговину овај вид производње право ријешење", нагласио је Врачар. За вријеме студија радио је у фабрици "Витаминка" у Бањалуци гдје је за двије године рада много научио и онда одлучио да се врати на село. У Рибнику је са пријатељима покренуо Пољопривредну задругу "Домаћин" која већ четврту сезону послује. "Прво смо почели да производимо бијели лук, кренули смо од четири, а сад имамо 22 дунума земље на којој је засађен. То иде неком узлазном путањом, није лако, али смо задовољни јер ширимо производњу", истакао је Врачар. Уз помоћ Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске набавили су одређену механизацују, комбајн преко ЕУ, а линија за рашчењавање и сијачица су суфинансиране од старне ИФАД-а. Поред производње бијелог лук, задруга производи кромпир. Пословање је проширила и изван Рибника, те сада раде и са општинама Дринић, Петровац, Шипово, гдје тренутно имају око шест хектара земље на којој је засађен кромпир. Удружење мреже младих агропредузетника Републике Српске основано је прије двије године, тренутно броје око 650 младих чланова до 40 година, претежно из бранше пољопривреде, али су ту и економисти, правници, машинци. Дјелују широм Републике Српске и имају разне пројекте које спроводе преко Удружења. Врачар је рекао да је прва Конференција младих одржана прошле године у Обудовцу, а да ће друга бити одржана у Рибнику гдје очекују до 250 гостију. Према његовим ријечима, предавачи ће бити из Шпаније, Белгије, Бјелорусије, Мађарске, Италије.