МИЋИН: КРОЗ КУЛТУРУ СЈЕЋАЊА ЈАЧАМО ВЕЗЕ ДВА НАРОДА

ПРЊАВОР, 14. ЈУНА /СРНА/ - Откривањем спомен–плоче Мађарима, који су почетком 20. вијека живјели на подручју Вучијака у Прњавору и чувањем културе сјећања успостављају се шири контакти у области културе и јачају везе између српског и мађарског народа, рекао је члан Удружења Мађара Републике Српске Саша Мићин.

Мићин је истакао да је, према подацима сачуваним у црквеним књигама, на подручју Вучијака било око 300 кућа са мађарским живљем, али су се сплетом историјских дешавања они у једном моменту морали одселити у друге крајеве. Мићин, који је и један од организатора постављања спомен–плоче у просторијама Удружења националних мањина у Прњавору, напоменуо је да је овај пројекат почео прије десетак година, а завршава се у вријеме када је сарадња са Мађарском интензивирана у различитим областима. "У турбулентним временима када је Република Српска изложена сталним притисцима показало се да у премијеру Виктору Обрану и мађарском народу имамо искрене пријатеље. Ми који живимо у Републици Српској и осјећамо је као своју земљу, настојимо да успоставимо што више веза и сарадњу подигнемо на виши ниво", рекао је Мићин новинарима. Милан Љепојевић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, каже да сваки народ уколико жели имати будућност мора знати своју прошлост. "Отварање завичајне собе у Прњавору допринос је освјетљавању прошлости да би нам била свјетлија будућност што доприноси сарадњи између српског и мађарског народа које предводе предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Мађарске Виктор Орбан", рекао је Љепојевић. Љепојевић сматра да ће та сарадња временом све више добијати замаха у интересу просперитета и развоја оба народа. Он је подсјетио да ће се вечерас у Банском двору у Бањалуци одржати промоција књиге на мађарском језику "Крај бала вампира" која говори о четири злочина која су се десила над српским народом. Напоменуо је да је ријеч о злочину у НДХ од 1941. до 1945. године, дешавањима у Сребреници од 1992. до 1995.године, бомбардовању Републике Српске од 30. августа до 13. септембра 1995. године и бомбардовању Србије од 24. марта до 10. јуна 1999. године. "Штампање и превод ове књиге на мађарски језик подржао је кабинет предсједника Српске, па ће и Мађари имати прилику да се, и кроз овај вид продубљивања сарадње између Републике Српске и Мађарске, упознају са та четири документована злочина у којима је српски народ био жртва агресора", истакао је Љепојевић. Предсједник Удружења Мађара у Бањалуци Ирена Миливојевић каже да је ова национална заједница задовољна условима живота у Републици Српској и подршком коју има од надлежних институција. "Данашњи пројекат и испитивања која смо дуго радили финансирали су Влада Мађарске, министарство за националну политику и Фондација Бетлен Габор из Мађарске. Помоћ имамо и од града Бањалука, али и надлежних министарстава", рекла је Миливојевићева. Кратак историјски час о досељавању Мађара на подручје Вучијака одржао је професор историје Дарио Топић из Прњавора који је напоменуо да су разлози за досељавање били економски, привредни, индустријски, али и политички. Како је навео, анализе показују да су Аустроугари на овим просторима насељавали мањине гдје је било јако хомогено српско становништво. "Према првом попису из 1879. године на овом подручју готово да нема католичког становништва, осим у једном дијелу Дренове и Кулаша, а већ други попис показује да је вјерска структура потпуно промјењена и да постоји 30 до 40 одсто других вјерских група", појаснио је Топић. Он је прецизирао да су Мађари живјели на Вучијаку од 1885. до 1942. године, када напуштају ове крајеве, и да су према свједочењима старијих становника важили за марљиве људе, вриједне пољопривреднике, ратаре, виноградаре, узгајиваче коња. "Имали су организован живот, велико насеље, куће су биле ушорене, имали су и своју посебну школу која је радила до 1919. године, гробље. Немио догађај убиства из 1942. године у селу Кремна, у којем су према историјским показатељима учествовала три Мађара, учинио је да се ово становништво осјећа несигурно због чега одлазе према Војводини", навео је Топић. Објекат некадашње школе на Вучијаку постоји и данас, а на локалитету гдје је некада било гробље сачувано је десетак надгробних споменика. Данашњем догађају у Прњавору, између осталих, присуствовали су почасни конзул Мађарске у Републици Српској Славен Грбић и предсједник Савеза националних мањина Републике Српске Фрањо Ровер.