МУЏАХЕДИНИ СУ БИЛИ ДИО ТЗВ. АРМИЈЕ БиХ И ЗА ТО ДОБИЈАЛИ ДРЖАВЉАНСТВО

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 18. ЈУНА /СРНА/ - У БиХ се, 30 година након окончања рата, наставља политичка пракса негирања и минимизирања злочина које су починили припадници такозване Армије БиХ и с њима повезане муџахединске јединице, које су за то награђиване држављанством БиХ, пише "Вечерњи лист", издање за БиХ.

Лист наводи да, упркос бројним доказима и судским пресудама, политички врх у Сарајеву наставља са наративом о "независним" исламским борцима, што, према критикама, додатно удаљава БиХ од процеса помирења и изградње међуетничког повјерења. Ризик од потпуног одбацивања одговорности за овакве злочине још је већи ако се узме у обзир да су муџахедини добијали држављанства БиХ, смјештај, оружје и логистику подршку од бошњачких политичких и војних власти, тако да све тврдње о њиховој "независности" постају апсурдне, указује "Вечерњи лист". У тексту се истиче да су борци из страних исламских земаља, који су дошли у БиХ на позив бошњачких власти, у потпуности били интегрисани у војне операције БиХ и под вођством бошњачких заповједника, те су их током рата бошњачке власти активно укључивале у своје структуре, чиме су им дале службени легитимитет као припадницима унутар такозване Армије БиХ. Наведено је и да постоје јавности доступне одлуке о промовисању страних исламиста, које је потписивао и бошњачки ратни вођа Алија Изетбеговић. Лист наводи да је један од најочитијих примјера негирања да су муџахедини били дио такозване Армије БиХ тврдња историчара Института за истраживање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву Амира Клике, који, иако признаје злочине у селима Маљине и Милетићи у средњој Босни, и даље упорно тврди да муџахедини нису били дио такозване Армије БиХ. Хрватске институције и преживјели свједоци из ратних подручја попут Маљина, Травника и Крижанчевог Села указују на систематску праксу прикривања и некажњавања одговорних за ратне злочине над припадницима ХВО-а и цивилима. Клико у својим јавним наступима често се позива на пресуде Хашког суда против неколико генерала такозване Армије БиХ, а најбољи примјер је случај генерала Сакиба Махмуљина кога је вануставни Суд БиХ осудио због злочина које су починили муџахедини, док је Хашки суд по том питању одбацио оптужбе. "Истраживачи упозоравају да је порицање одговорности за злочине и даље велики терет у постконфликтном друштву, а недосљедно суочавање с прошлошћу подрива ионако крхке темеље будућег суживота у БиХ", наводи лист.