НУЖДИЋ: ТРЕЋИНА СВИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА НАЛАЗИ СЕ НА ПОДРУЧЈУ ПОДРИЊА

БАЊАЛУКА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Податак да се трећина свих масовних стратишта налази на подручју Подриња јасно указује на обим и тежину злочина почињених над српским становништвом на овом подручју, изјавио је Срни вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да су српска села у Подрињу готово опустјела током Другог свјетског рата због масовних злочина које су починиле јединице Црне легије Јуре Францетића и муслиманске милиције. "Нажалост, ни у другој половини 1992. године, као ни у првим мјесецима 1993. српски народ у Подрињу није избјегао сличну судбину", навео је Нуждић. Он је напоменуо да је током израде "Атласа злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату" евидентирано 76 масовних стратишта на којима је страдало четворо или више лица током 1992. године. "Од тог броја, 26 стратишта налази се у средњем Подрињу", прецизирао је Нуждић. Према његовим ријечима, не смију се занемарити ни два велика злочина почињена почетком 1993. године - прво у Кравици, а потом у Скеланима. "Српске жртве се до данас систематски омаловажавају и оспоравају. Нико не оспорава да су жртве били и други народи, али потпуно игнорисање страдања Срба у Подрињу током 1992. и 1993. године не може допринијети објективном и цјеловитом разумијевању трагичних догађаја тог периода, али ни помирењу међу народима", поручио је Неждић. Према његовим ријечима, бошњачки политички представници, али и дио међународне заједнице потрудили су се да овакав приступ постане пракса. "Нарочиту одговорност сносе институције правосуђа које су биле позване да донесу правду и омогуће помирење. За злочине над Србима у цијелом Подрињу пред Судом БиХ осуђена су само четири лица на укупно 29 година затвора. Оваква пресуда јасно шаље поруку о начину на који се доживљавају српске жртве", истакао је Нуждић. Он је оцијенио да су ослобађајуће пресуде Насеру Орићу, како пред Хашким трибуналом, тако и пред Судом БиХ, Србима јасно дале до знања да нема правде за српску дјецу попут Слободана Стојановића и браће Димитријевић, нити за побијене породице Бране Вучетића, Славке Матић и Цвјетка Ристића. "Због свега тога Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица документовао је ове злочине, евидентирао жртве и прикупио расположиве фотографије. За сваку жртву описан је начин страдања, а кроз темељна истраживања реконструисани су злочини и догађаји у којима су страдали", рекао је Нуждић. Према његовим ријечима, ова грађа заједно са документарним филмовима у чијој је изради Центар активно учествовао, представља трајну историјску вриједност и доказ о страдању Срба у Подрињу. "Не заборављамо, и као и сваке године окупићемо се /5. јула/ у Братунцу да одамо почаст невино страдалим Србима. И ове године, као и претходних, нажалост не очекујемо присуство представника међународне заједнице нити бошњачких политичара. Тим својим одсуством они поново шаљу поруку да српске жртве за њих не постоје", закључио је Нуждић. Он је нагласио да ће бити упућена поруку да ове жртве никада неће бити заборављене. "Њихови животи уграђени су у темеље Републике Српске — јединог гарантa опстанка српског народа на овим просторима", поручио је Нуждић. У Братунцу ће 5. јула бити обиљежене 33 године од страдања српског народа у средњем Подрињу и Бирчу, гдје је у протеклом рату убијено 3.267 Срба. Тај дан у Републици Српској биће проглашен Даном жалости, а помен страдалима служиће патријарх Порфирије, уз присуствово највиших званичника Српске и Србије.