ВУЛИЋ: ОПЕРАЦИЈА "НАМЈЕРНА СИЛА" - ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ

ПАЛЕ, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - НАТО бомбардовање Републике Српске пројектилима са осиромашеним уранијумом представља питање и научне и моралне одговорности, а операција "Намјерна сила" мора бити тумачена као злочин против човјечности, рекао је Срни истраживач виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић.

Вулић је навео да је ваздушна операција НАТО-а под називом "Намјерна сила", изведена од 30. августа до 14. септембра 1995. године, била усмјерена на положаје Војске Републике Српске, као и на бројне друге локације у Српској, што је представљало директно укључивање тог војног савеза у рат у БиХ. "Треба нагласити и да то нису била прва дејства НАТО снага на положаје Војске Републике Српске, јер су и претходно акцијама авијације НАТО-а веома често спасаване муслиманске снаге у тренуцима значајнијих успјеха српских формација", указао је Вулић. Он је напоменуо да су, осим авијације НАТО-а, у нападу на положаје Војске Републике Српске крајем августа и почетком септембра 1995. године учествовале и снаге за брза дејства артиљеријом са Игмана, као и да је на територију Републике Српске испаљено и 13 пројектила типа "томахавк". "Оваквим потезима покушавала се у потпуности урушити одбрана Републике Српске како би рат што прије био завршен на српску штету", рекао је Вулић. Према његовим ријечима, као конкретан повод за извођење ове операције употријебљен је инцидент на сарајевској пијаци Маркале, за који је, готово без икаквог истраживања, оптужена српска страна. Вулић је навео да се, имајући у виду којом брзином је након тог догађаја операција покренута, може закључити да је она била унапријед испланирана и да се само тражио "повод" за њено извођење, а истовремено, у чланицама НАТО-а спровођена је медијска кампања којом су сатанизовани и Војска Републике Српске и цијели српски народ. Он је напоменуо да укупан број страдалих лица у Републици Српској током ове операције и даље није утврђен, да су позната имена 47 припадника Војске Републике Српске који су погинули у тим нападима НАТО-а, док је број рањених био знатно већи. Погинуло је и пет припадника јединице радне обавезе, док број страдалих цивила није утврђен. "Међутим, локације које су бомбардоване, полна и старосна структура страдалих говоре у прилог чињеници да је НАТО често дејствовао неселективно по цивилним циљевима", рекао је Вулић. Он је нагласио да су на мети НАТО-а били стамбени објекти, образовне установе, болнице, резервоари за воду, као и да је све то било у потпуној супротности са нормама међународног хуманитарног права. Вулић је додао да се историјском анализом може закључити да је ова операција НАТО-а имала двоструки карактер, и то војни и политички. "Са војног становишта, она је омогућила пробој снага Хрватске војске и такозване Армије БиХ и на западнокрајишком ратишту, што је довело до масовног егзодуса српског становништва са ове територије. Са политичког аспекта, НАТО интервенција је убрзала окончање рата, али уз цијену која је плаћена искључиво српским жртвама", поручио је Вулић. Он је истакао да је зато посебно важно указати на дугорочне посљедице агресије НАТО-а, с обзиром на то да је употреба муниције са осиромашеним уранијумом, према оцјенама бројних медицинских стручњака, оставила трајне здравствене посљедице по становништво Републике Српске, што потврђује нагли пораст броја малигних обољења у деценијама након бомбардовања, па све до данас. "Та чињеница, као и непобитна истина да за цивилне жртве ових напада нико никада није одговарао, разлози су због којих се НАТО операција `Намјерна сила` мора тумачити као злочин против човјечности", рекао је Вулић и додао да из угла историјске науке, подсјећање на ове догађаје представља питање и научне и моралне одговорности. Вулић је указао да НАТО бомбардовање Републике Српске мора имати трајно мјесто у култури памћења српског народа јер је то једини начин да се избјегну заборав и релативизација ове злочиначке операције НАТО-а, који увијек иду у корист онима који настоје умањити или оправдати страдање српског народа. Он је поручио да историјско памћење ових догађаја мора бити утемељено на документима, чињеницама и истини. У Републици Српској се 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, које су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савјета безбједности УН. Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета "томахавк", док је укупна тежина баченог експлозива око 10.000 тона. Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске. Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.