СРБИ НАЈСТРАДАЛНИЈИ НАРОД СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА И БИРЧА

Митрополит Хризостом је указао да су многи други народи Европе и свијета страдали у Првом и Другом свјетском рату, али да је српски народ страдао и у Балканским ратовима, те по пети пут у грађанско-етничком рату на тлу бивше Југославије, у Хрватској и БиХ, те на Косову и Метохији 1999. године

Приредила: Наташа Черемиџић САРАЈЕВО, 3. ЈУЛА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански и архиепископ сарајевско-сребренички Хризостом изјавио је Срни да је средње Подриње и Бирач једно од подручја најстравичнијих страдања српског народа и истакао да Срби неће више допустити политичким и историјским мешетарима да им намећу заборав већ ће трајно памтити да су најстрадалнији народ ове регије. Митрополит Хризостом навео је да су Срби у средњем Подрињу и Бирчу страдали у три рата - Првом и Другом свјетском рату, те грађанско-етничком рату од 1992. до 1995. године у БиХ. Нажалост, указао је митрополит Хризостом, одређени политички кругови поново покушавају наметнути српском народу заборав и траже да Срби забораве жртве из средњег Подриња и Бирча, што се неће десити. "Више нећемо допустити политичким и историјским мешетарима да српском народу наметну заборав, већ ћемо, ако Бог да, подигнути Меморијални центар у Братунцу са спомен-црквом и спомеником који ће за сва времена подсјећати како нас Србе тако и друге који пролазе кроз Подриње и Бирач, да је српски народ управо најстрадалнији народ на подручју ове регије", нагласио је митрополит дабробосански у интервјуу за Срну. Митрополит Хризостом је нагласио да је предстојећи скуп у Братунцу првенствено молитвено саборовање Цркве на просторима великих страдања српског народа средњег Подриња и Бирча. Дабробосански митрополит је, са благословом Божијим, позвао све православне Србе и све људе добре воље, све љубитеље истине и правде да се у суботу, 5. јула, придруже молитвеном саборовању у Братунцу. Митрополит Хризостом је указао да су многи други народи Европе и свијета страдали у Првом и Другом свјетском рату, али да је српски народ страдао и у Балканским ратовима, те по пети пут у грађанско-етничком рату на тлу бивше Југославије, у Хрватској и БиХ, те на Косову и Метохији 1999. године. "То су све велика страдања српског народа, али многи заборављају да су Срби још више страдали за вријеме комунистичког режима од 1945. до 1991. године. Страдање српског народа у комунистичком режиму било је једнако стравично и тешко, као и за вријеме Другог свјетског рата. Такозвани ослободиоци немилосрдно су погубили хиљаде и хиљаде Срба како у самој Србији, тако и у Црној Гори, БиХ и Хрватској", изјавио је митрополити Хризостом. То је вријеме, подсјећа митрополит Хризостом, које би се могло назвати /по Ђиласу/ "пасијих гробова" и идеологије која је имала девизу: "Није битно ко ће живјети у Србији и на овим просторима, важно је да буду комунисти!". "Дакле, када ми говоримо о страдању српског народа у 20. вијеку морамо имати у виду све страхоте и стравична мјеста на којима су Срби страдали током ратова, а и исто тако и током комунистичке револуције", нагласио је Хризостом. Према његовим ријечима, имали смо прилику да слушамо исповијести, али и гледамо сузе и бол жртава Голог отока и других југословенских комунистичких казамата у којима су Срби страдали, мучени и убијани. Говорећи о многострадалном средњем Подрињу и Бирчу, митрополит подсјећа да су се Срби на том подручју нашли на путу освајача према истоку и зато су увијек и изнова страдавали - били су сабрани у први концентрациони логор у Европи који су основале аустроугрске власти у Добоју 1915-1918. године, касније, у Другом свјетском рату нацистичка Њемачка послала је злогласну Ханџар-дивизију да истријеби оно што је преостало од Јуре Францетића и усташа 1942-1943. године. "И у рату 1992-1995. године Подриње је заједно са Бирчом било посебна мета како муслиманских паравојних јединица, тако и НАТО снага за Европу. Посебно је ово страдање било болно и тешко јер су злочинце и убице чували и крили у такозваним заштићеним зонама УН", напоменуо је митрополит Хризостом. Митрополит дабробосански подсјетио је и да су из тих њихових зона, које су претворили у војне логоре, пуштали убице и злочинце да масакрирају српски народ по Подрињу и Бирчу. "Зато, морамо дефинитивно раскринкати лицемјерство припадника УН током 1992-1995. године", поручује митрополит Хризостом. КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА ПРЕТХОДИ КУЛТУРА ПАМЋЕЊА Митрополит упозорава да је веома важно да српски народ памти све оно што се догодило у 20. вијеку, јер је Србима наметан заборав, па се данас и питамо како је то било могуће да дјеца забораве страдање својих дједова, очева, браће и сестара у Јасеновцу, Јадовну, Броду на Дрини и на хиљадама других мјеста. Комунистички режим, додао је митрополит, систематски и плански је наметнуо заборав као аксиому. "Добро се сјећамо како су нас учили у основним школама и водили на отварање споменика погинулим борцима Другог свјетског рата и све се то претварало у манифестацију забаве и игранке, коњских трка и других којекаквих дешавања. Ми ништа нисмо знали ни чули, ни о Јасеновцу, нити о Јадовну, о Броду на Дрини, о јамама и фојбама на Истри. Све је прекривено цвијећем и ружама по којима смо ми пионири и нове генерације играли и пјевали, а испод тог цвијећа и ружа била су стратишта, мученици и страдалници", истиче митрополит Хризостом. Зато је, наглашава митрополит Хризосотом, веома битно сачувати културу памћења, а на основу те културе сјећати се свих жртава, ратова и страдања. Митрополит појашњава да на грчком језику ријеч мартирас /μάρτυρας/ значи првенствено свједок, а потом и мученик, та да се кроз културу сјећања сјећамо свих страдалника и мученика. "Календар наше Цркве је управо то - календар сјећања на све вијековима пострадале мученике, преподобне оце и мајке и светитеље и све оне који Бога призваше", рекао је митрополит Хризостом. МОЛИТВА ЗА МУЧЕНИКА ИЛИ МОЛИТВА МУЧЕНИКА Митрополит дабробосански указује да се кроз служење парастоса, српски народ као Црква Божија моли Богу за све упокојене и пострадале, како војнике тако и за све цивилне жртве ратова. "Истовремено се молимо за све наше мученике и страдалнике да се моле за нас, јер су они тјелесно пострадали, али су живи свједоци пред Богом и зато су врло важна молитвена сабрања Цркве Божије на мјестима страдања мученика, свједока Божијих", рекао је митрополит Хризостом. Према ријечима митрополита, првобитно се Црква Христова сабирала управо на мјестима мучеништва и страдалништва, а на самим гробовима мученика вјере, служена је света литургија.